Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Milić: Iz Vlade stižu naznake da im je stalo da se novi medijski zakoni zaista primene, ali obeshrabruje kad političari iz iste stranke rade suprotno
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

26. 02. 2021.

Autor: Danijel Apro Izvor: Cenzolovka

Milić: Iz Vlade stižu naznake da im je stalo da se novi medijski zakoni zaista primene, ali obeshrabruje kad političari iz iste stranke rade suprotno

Radna grupa za izradu Medijske strategije nije upoznata s procesom izrade novih medijskih zakona. Trebalo bi da na svaka tri meseca dobijamo izveštaj o tome šta je urađeno. Šta će se dešavati ukoliko mi nismo zadovoljni predlozima i ko će biti odgovoran ako Vlada ipak pošalje takve predloge u Skupštinu na usvajanje, pita se u intervjuu za Cenzolovku Veljko Milić, stručnjak za medijsko pravo i član radne grupe.

Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije, donesen u samom finišu prošle godine, predviđa izmene čak 13 različitih zakona. Doduše, samo jednog do kraja 2021. godine – Zakona o javnom informisanju i medijima.

Međutim, rad na izmenama ovog akta odvija se iza zatvorenih vrata.

Izmene se pišu u Ministarstvu kulture i informisanja, a predviđeno je da predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, oni koji su radili na donošenju Medijske strategije, tromesečno dobijaju izveštaj o urađenom i na taj način će pratiti proces implementacije, objašnjava u intervjuu za Cenzolovku Veljko Milić, izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i stručnjak u oblasti medijskog prava.

„Medijska strategija usvojena je prethodne godine, pa se pristupilo izradi Akcionog plana koja je trajala praktično cele 2020. Početkom ove godine formirana je radna grupa koja bi trebalo da prati proces izmene zakona. U njoj učestvuju sva ona medijska i novinarska udruženja i državni organi koji su učestvovali u izradi Medijske strategije“, podseća sagovornik Cenzolovke koji je i član pomenute radne grupe.

Ko želi da krši zakon, pronaći će način

Cenzolovka: Radna grupa će, dakle, kvartalno dobijati izveštaje o tome šta je ministarstvo u međuvremenu uradilo. Ali ukoliko članovi radne grupa imaju primedbe, šta se s njima tačno dešava? Vlast može da kaže da će raditi na njima i time otvoriti prostor da za svako eventualno kašnjenje okrivi novinarsko-medijski deo radne grupe.

Veljko Milić: To jeste, zapravo, i najveći problem. Nismo u potpunosti upoznati s tim šta se u međuvremenu dešava, u periodu od ta tri meseca, između dva izveštaja. Šta će se dešavati ukoliko dođe do predloga izmena koji dođe pred nas i mi kažemo – evo, mi sad nismo zadovoljni, da li će, bez obzira na neslaganje, Vlada slati predloge u Narodnu skupštinu na usvajanje ili ih vraćati na dalju doradu? Ko će za to biti odgovoran? Mi u ovom trenutku to ne znamo.

Kada država nešto propiše zakonom, onda država stoji iza tog zakona i trebalo bi da postoje odredbe koje kažnjavaju one koji ne poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima

Nismo videli nijedan izveštaj, tri meseca još nisu prošla, međutim, već smo imali slučajeve da nas Ministarstvo kulture i informisanja konsultuje oko svega što može da predstavlja prepreku.

Cenzolovka: Prethodni put, pošto je u septembru 2011. godine Vlada (na telefonskoj sednici) usvojila Medijsku strategiju do 2016, bile su potrebne tri godine da se (u avgustu 2014) usvoje tri ključna zakona koja regulišu medijsku sferu. Od tada se beleži konstantan pad medijskih sloboda i porast napada na novinare.

Šta je to što se promenilo, šta novo država ovog puta može da ponudi ako znamo da izmene usvaja praktično ista parlamentarna većina?

Milić: Pre svega, ono što Vlada i državni organi treba da ponude jeste primena tih zakona. Mi smo se u velikoj meri, tokom rada na Medijskoj strategiji, bavili time da otklonimo načine na koje se, kako se pokazalo, zakoni ne primenjuju, odnosno zloupotrebljavaju.

Predviđeni su mehanizmi da to bude otklonjeno, ali bar mi pravnici znamo da, koliko god propis bio idealan, ukoliko neko ne želi da ga primenjuje, jednostavno će naći rešenje i za to.

Tako da ono što treba da obeleži ovaj proces od samog početka jeste dobra vera. Moram da budem objektivan i kažem da dosadašnje naznake iz Vlade Srbije idu u tom pravcu, da im je stalo da to zaista bude primenjeno.

Teško da ćemo moći kroz promene zakona da sankcionišemo javne funkcionere: em su zaštićeni različitim vrstama imuniteta, em što je malo verovatno da će se tužilaštvo odvažiti da ih goni

Cenzolovka: Stara priča, znači, o političkoj volji i primeni zakona. Videli smo da u istoj nedelji kada premijerka Ana Brnabić najavljuje formiranje Stalne radne grupe za bezbednost novinara, njene partijske kolege u parlamentu, na način neviđen od devedesetih, vređaju novinare Televizije N1. Može li ovog puta nešto biti drugačije?

Milić: To su stvari koje zaista obeshrabruju. Na sastancima slušamo jedno, a čim izađemo – vidimo da neki drugi predstavnici države, oni koji dolaze iz iste stranke, rade nešto sasvim drugo. Da li je u pitanju njihova loša koordinacija u stranci, ja to ne mogu da znam.

U svakom slučaju, predvideli smo da se naša radna grupa, između ostalog, bavi podizanjem društvene svesti o važnosti novinarskog poziva i štetnosti takvih pritisaka, pre svega političkih. Planiramo analizu pritisaka i javnu kampanju na osnovu te analize. U njoj bi najviši državni predstavnici poručili da takve stvari nisu dozvoljene.

Medijski zakoni na redu tek posle izbora

Cenzolovka: Medijska strategija insistira i na, kako se navodi, uspostavljanju funkcionalnog, održivog i fer medijskog tržišta zaštićenog od političkog uticaja. Ono je, blago rečeno, kompleksno. Država je akter na tom tržištu, dok je način finansiranja javnih servisa nedefinisan, a REM se češće spominje kao „generator haosa“ nego kao nezavisno telo koje brine o javnom interesu.

Milić: Nažalost, većina tih problema trebalo bi da bude rešena tek izmenama u Zakonu o javnim medijskim servisima i Zakonu o elektronskim medijima. Izmene tih zakona ostavljene su za kraj 2022. godine, što će značiti da ćemo praktično ući u još jedan izborni ciklus s onim starim zakonima. Da li je zbog toga sve ostavljeno za kraj sledeće godine, kad se izbori završe, ili postoji neki drugi razlog, ne bih u ovom trenutku ulazio u to.

Predvideli smo da se naša radna grupa, između ostalog, bavi podizanjem društvene svesti o važnosti novinarskog poziva i štetnosti pritisaka na novinare, pre svega političkih

Cenzolovka: Kao jedan od prioriteta Strategije ističe se poboljšanje bezbednosnih i profesionalnih uslova za rad novinara i drugih medijskih radnika. Pominjalo se i novo krivično delo – napad na novinara u obavljanju poslova obaveštavanja javnosti.

Milić: Taj proces je uveliko u toku. Pored radne grupe koja prati primenu Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije, formirana je Stalna radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, pri Ministarstvu kulture i informisanja, uz sastanak s premijerkom jednom mesečno.

Zasad ne postoji konkretno rešenje: da li će se uvoditi novo krivično delo, poput onog koje štiti advokate, ili će se ići na to da se poboljšaju postojeća krivična dela, da bolje štite bezbednost novinara, to ćemo videti.

U toku su razgovori s najvećim ekspertima, zaista, iz oblasti krivičnog zakonodavstva. Ono što mogu da kažem jeste da to neće proći bez učešća novinarskih i medijskih udruženja.

Suština je da do pretnji i napada na novinare ne dolazi

Cenzolovka: Na koji način država može učestvovati u zaštiti novinara od napada i zastrašivanja? Govorili smo o tome da različiti pritisci dolaze i od javnih funkcionera.

Milić: Teško da ćemo moći kroz primene zakona sve da sankcionišemo: em su zaštićeni različitim vrstama imuniteta, em što je malo verovatno da će se tužilaštvo odvažiti da ih goni.

Ono što je bitno, zapravo, jeste da u ovom društvu imamo ritual da svaki ludak može da sedne za računar i piše novinarima. Da svaki političar može da izađe i priča gadosti sa skupštinske govornice ili na konferencijama za medije. Kao društvo bi trebalo da se borimo protiv toga.

Ono što Vlada i državni organi treba da ponude jeste primena tih zakona. Mi smo se u velikoj meri, tokom rada na Medijskoj strategiji, bavili time da otklonimo načine na koje se, kako se pokazalo, zakoni ne primenjuju, odnosno zloupotrebljavaju

Nije suština ni sve procesuirati, ni sve kažnjavati, to je sve nešto što dolazi nakon što je nečije pravo već povređeno, nego da utičemo da ne dođe do povrede tih prava.

Cenzolovka: Do kraja godine očekuju se izmene Zakona o javnom informisanju i medijima. Najavljena je promena regulative u vezi sa zaštitom novinarskih izvora, garantovanje prava novinara i urednika u odnosu na vlasnika i poslovodstvo medija… Ko je tu garant? Država? Odnosi vlasnika medija, s jedne strane, i novinara i urednika s druge strane, često su složeni.

Milić: Videćemo kakva će biti konkretna rešenja. Zasad nam nije bilo u mandatu da predviđamo konkretna rešenja. Kao što ste videli, mere su prilično opšte i prilično kratke.

Naravno, kada država nešto propiše zakonom, onda država stoji iza tog zakona i trebalo bi da postoje odredbe koje kažnjavaju one koji ne poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima.

Da li će se to predvideti na takav način da će za one koji poštuju te odredbe biti podsticaja ili će se opredeliti za drugi način, da medije, odnosno njihove izdavače kažnjavaju, videćemo kada budemo videli predlog.

NACIONALNI SAVETI PROTIV AUTONOMIJE MANJINSKIH MEDIJA

Cenzolovka: Pitanje medija na jezicima etničkih zajednica prošlo je prilično ispod radara. Postoji li održivi pravni mehanizam koji bi smanjio uticaj nacionalnih saveta koji, utisak je, imaju monopol nad manjinskim medijima?

Milić: Nije samo utisak, što se čovek više bavi time, shvata da je to jedna činjenica. Sve što se trudimo da izbegnemo kada je u pitanju upliv politike na, na primer, javne medijske servise, sve je to dozvoljeno i ostavljeno na savetima nacionalnih manjina.

Medijska strategija predviđa smanjenje uticaja na medije čiji su posredno izdavači, zapravo osnivači izdavača. Proces je prošao uz ogromno protivljenje nacionalnih saveta i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali Vlada je to usvojila u obliku u kojem smo mi predložili.

Šta je suština tih izmena? Nije da se manjinski mediji potčine većini, nego da novinarska i urednička autonomija – koju tražimo za sve medije – bude poštovana i kada su u pitanju mediji na jezicima nacionalnih manjina.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten