Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Medijsko sklonište: Opstanak lokalnih medija moguć samo kroz udruživanje i novinarsku solidarnost
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

01. 03. 2021.

Autor: Violeta Glišić Izvor: Cenzolovka

Medijsko sklonište: Opstanak lokalnih medija moguć samo kroz udruživanje i novinarsku solidarnost

Rad Skloništa obeležila je borba za raspisivanje medijskog konkursa, prvi put u Kragujevcu, ravnopravniji odnos gradskih vlasti prema svim novinarima i medijima i borba za opstanak Kragujevačkih, jedinog štampanog medija u gradu

– Kragujevac već šest godina nije raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja.

– Lokalna uprava nas ignoriše, ne odgovaraju nam na pitanja, ne daju izjave, a često se dešava i da kritički nastrojene medije i novinare ne pozivaju na događaje.

– Svake godine gradska uprava iz budžeta bez konkursa dodeli Radio-televiziji Kragujevac, koja je protivzakonito u njihovom vlasništvu, oko 45 miliona dinara.

– Novca od reklama gotovo da i nema, redakcije opstaju na entuzijazmu novinara, koji često rade i bez plata.

Ovo su neki od odgovora novinara na pitanje kako bi opisali medijsku scenu u Kragujevcu u proteklih nekoliko godina.

Dodatni problemi su zatvorenost državnih i gradskih institucija, zastarela oprema, osipanje novinara, a i to što mladi novinari nisu zainteresovani da se bave ovom devastiranom profesijom.

Biti što glasniji

Put ka rešenju ovih problema nekoliko redakcija videlo je u novinarskoj solidarnosti i udruživanju. Oni su, uz koordinaciju Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res publica i finansijsku pomoć udruženja Građanske inicijative, osnovali Medijsko sklonište, koje je nedavno proslavilo godinu dana postojanja.

Rad Skloništa obeležila je borba za opstanak Kragujevačkih novina, jedinog nedeljnika u gradu, otvaranje dijaloga sa lokalnom upravom, raspisivanje konkursa za sufinansiranje medijskog sadržaja posle šest godina i kampanja tokom javne rasprave o budžetu da se iznos namenjen medijima poveća sa tri na 10 miliona dinara.

„Imali smo zajednički cilj, a to je da medijima bude bolje. Jer kada imaju uslove za rad, onda svako može svoj posao da radi najbolje što može i u skladu sa svojom uređivačkom politikom. Građanske su nam pomogle da iznajmimo prostor i tako smo počeli. Desilo se da se početak rada Medijskog skloništa poklopio sa činjenicom da prvi put nedeljnik Kragujevačke nije izašao na kioscima, jer su bili u blokadi zbog ogromnih dugovanja štampariji. Prva akcija je zato bila organizovanje donatorske kampanje“, objašnjava Marija Milošević iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res publica.

Akcije koje su u proteklim godinama organizovali kragujevački novinari, objašnjava Milošević, nisu izazivale pažnju lokalne samouprave. Nisu nailazili ni na odbijanje, već na potpuno ignorisanje od strane gradskih vlasti.

„Ideja je bila da što nas je više, možemo da budemo glasniji u borbi za poboljšanje uslova rada novinara. To je ne samo pristup javnom novcu već i javnim resursima, a to znači da mediji imaju pristup sagovornicima, informacijama, dokumentima. Novinari su se često pozivali na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, ali to nije rešenje, jer i te podatke neko treba da im prokomentariše. Dešavalo se da pored gradskih institucija ni Klinički centar nije želeo da odgovara na pitanja pojedinih novinara ili da ih zove na događaje. Krizni štab, takođe, tokom prošle godine nije želeo da se obrati javnosti. Tek kada je Medijsko sklonište reagovalo, oni su sazvali jednu od dve konferencije koje su organizovali tokom pandemije“, ističe Milošević.

RTK 50 MILIONA, SVI OSTALI 10

U Medijskom skloništu smatraju da konkursno sufinansiranje neće rešiti sve probleme kragujevačkih medija.

„U Kragujevcu i dalje imamo situaciju koja ne postoji ni u jednom drugom gradu, jer postoji velika disproporcija u državnoj pomoći koju sa jedne strane dobija Radio-televizija Kragujevac (ove godine 50 miliona), a sa druge strane svi ostali mediji koji konkurišu za 10 miliona. Izborili smo se da na konkursu bude 10, a ne samo tri miliona, kao što je prvo bilo predviđeno, ali to ne znači da smo zadovoljni. Jednostavno, u ovoj situaciji smo morali da budemo realni. Do sada je bilo nula dinara, a 10 miliona je svakako više od toga. Ostaje nam da se u narednom periodu izborimo za ravnopravan tretman medija i u tom finansijskom smislu“, zaključuje Vlajović Savić.

Situacija se delimično popravila posle gradskih izbora. Iako je na vlasti ostala Srpska napredna stranka, došlo je do kadrovskih promena. Radomira Nikolića, koji je godinama ignorisao kragujevačke medije, nasledio je Nikola Dašić, koji se odazvao pozivu Medijskog skloništa da razgovara sa kragujevačkim novinarima.

„Činjenica da je novi gradonačelnik sa načelnikom gradske uprave došao na sastanak u Medijsko sklonište u prvom mesecu mandata govori koji je značaj naše inicijative i okupljanja, ali i pokazuje razmere problema koje su imali mediji u Kragujevcu. Snagu našeg zajedničkog glasa najbolje je ocenio Dašić svojim dolaskom, jer je bio svestan problema koje je imao njegov prethodnik. On nije želeo da ponavlja iste greške, već je shvatio da su mediji nešto čime Grad mora da se bavi“, objašnjava Bojana Vlajović Savić iz centra Res publica.

Upravo otvaranje dijaloga sa gradskim vlastima okupljeni u Medijskom skloništu vide kao veliki uspeh u jednogodišnjem radu. Vlajović Savić ističe da više ne postoji selektivan pristup najviših gradskih funkcionera kome će dati izjavu i o kojoj temi.

Drugi uspeh vide u činjenici da je medijski konkurs konačno raspisan, i to početkom godine. To je posebno važno za opstanak kragujevačkih medija koji godinama iz gradskog budžeta nisu dobili ni dinar. Za njih je podjednako važan i projekat koji Medijsko sklonište realizuje u saradnji sa Evropskom fondacijom za demokratiju.

Kragujevačke opstale zahvaljujući Skloništu

„Kragujevačke novine su opstale na tržištu isključivo zahvaljujući Medijskom skloništu. Da nije bilo tog projekta, danas ne bismo štampali novine, prestali bismo da postojimo. Od Fondacije smo dobili novac da štampamo dva broja mesečno tokom godinu i po dana. Ta sredstva su nam pomogla da opstanemo. Otkako postoji Sklonište, drugačija je atmosfera među redakcijama. Ona nam daje nadu da nije sve tako crno kako smo mislili. Samo logistička podrška koju smo dobili u rešavanju određenih problema bila bi dovoljna, a o finansijskoj pomoći da i ne govorim“, ističe Gordana Božić, direktorka nedeljnika Kragujevačke.

Njene stavove deli i Jovanka Marović, urednica portala Glas Šumadije, koji je zahvaljujući projektu obezbedio honorar za jednog novinara.

„To nam je veoma značilo jer smo mogli da zaposlimo još jednog novinara, budući da nas je bilo zaista malo. Možda je još značajnije da mediji okupljeni u Skloništu insistiraju na istom vrednosnom sistemu. Zalažemo se za istinitost informacija, poštovanje medijskih standarda i poštovanje zakona. Glas Šumadije je od osnivanja portala insistirao na zajedničkom delovanju, jer smatramo da bez novinarske solidarnosti ništa ne može da se uradi, pogotovo u društvu u kome je vladajuća stranka okupirala medije“, ističe Marović.

Pandemija koronavirusa sprečila je Medijsko sklonište da tokom prošle godine organizuje javne debate i tribine i da na taj način aktivnije uključi građane u svoje aktivnosti. Zbog toga će cilj u narednom periodu biti otvaranje prema građanima i profesionalizacija medija.

Obezbeđeno je da oni normalno funkcionišu i da „drže glavu iznad vode“, ali da bi mogli da posluju normalno u gradu veličine Kragujevca treba još dosta finansijskih ulaganja, kadrovskih osveženja i profesionalnih unapređenja.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten