Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Dostupnost svega na internetu ubija novinarsku kreativnost
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

01. 10. 2020.

Autor: Beta Izvor: UNS

Dostupnost svega na internetu ubija novinarsku kreativnost

Vesti koje se pojave danas sutra su već mnogo puta pročitane. Nekada je konkurent novinama bila samo televizija dok sada imamo sve moguće vrste platformi i mnogo veću konkurenciju u radnoj snazi, istakao je novinar i urednik političke rubrike u listu Politika Bojan Bilbija na prvom okruglom stolu “(Dez)informisanje javnosti” u Medija centru Beograd.

On je ovako, između ostalog, odgovorio na pitanje na koji način je pojava interneta i društvenih mreža uticala na posao novinara i medija.

“Sada, kada imamo i građansko novinarstvo, kada svi imaju neke informacije, kvalitetno novinarstvo starijeg kova koje mi negujemo može da bude tržišno ugroženo. Ne sa stanovišta kvaliteta, ali ne pobeđuje uvek kvalitet, nego i kvantitet i brzina i cena. Ono što je besplatno uvek je privlačno, a novine koštaju”, naveo je on.

Drugo je, kako je rekao, trka sa vremenom.

“Moramo da prilagođavamo sadržaj tome da to i sutra bude isto toliko zanimljivo kao i juče kada se to desilo, što podrazumeva prilagođavanje duhu vremena. Moramo da koristimo nove tehnologije, a informacije da plasiramo na staromodan način. Na portalu se trudimo da budemo brzi, ali nama je štampano izdanje još uvek primarno, mada mi se čini da će budućnost voditi u potpuno drugom smeru”, smatra ovaj novinar.

Profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Milena Dragičević Šešić istakla je da je danas, od same medijske pismenosti, mnogo važnije razvijanje jedne opšte političke kulture i negovanje društvene zajednice, odnosno socijalnog prostora unutar koga mediji deluju.

“Treba negovati svest o društvenoj odgovornosti svakog medija, bio on komercijalan ili javan”, navela je i dodala da je promena koju su doneli novi mediji “to da se nema vremena za analitičnost koja će pomoći društvu da se razvije kritičko mišljenje”. Ako se vest svede na naslov, smatra ona, čitaoci je prihvataju kao činjenicu. Toliko su bombardovani novim vestima da ni o jednoj ne stižu da razmišljaju, a i novinari koji ih pripremaju i pišu tako trče sa jedne vesti na drugu.

“Retki su mediji koji mogu da dozvole novinaru da dve nedelje prati jednu temu da bi napisao jedan tekst. Za to vam treba veliki broj novinara i plata. Ja jesam formirana u nekom drugom vremenu gde se svakodnevno čitala Politika, a subotom Nin, pa se o tome diskutovalo i razmišljalo, ali mi danas ne čitamo novine, mi konzumiramo vesti, ne gledamo ih da bismo o njima razmišljali i diskutovali. Primamo ih k znanju i pamtimo samo ako je nešto jako uvredljivo, vulgarno, ponižavajuće za drugog, ili na druge načine ‘atraktivno’”, smatra Dragičević Šešić.

Asistent na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković skrenuo je pažnju na izraz “algoritamski gejtkiping”.

“Mediji i urednici su sebe uvek doživljavali kao čuvare kapije, kao nekoga ko odlučuje šta će biti objavljeno, šta ne. Danas na to sve više utiču algoritmi i zbog toga je nastao taj termin. Njihova uloga jeste da personalizuju sadržaj, prilikom čega se sadržaj prilagođava našim potrebama, navikama i stavovima. Ako se malo odmaknete, shvatite da ćete tako stalno dobijati sadržaj koji više čitate, više cenite, više ste u interakciji sa njim, dakle taj uticaj algoritma sužava raznolikost sadržaja do kog treba da dođete”, objasnio je Nedeljković.

Algoritmi su, smatra on, dobra stvar ako govorimo o „niša publikama“, ali kod opšteg informisanja ovaj efekat, iz novinarskog ugla, i nije tako dobar. Budući da su manje u prilici da vide i čuju drugačije stavove, ljudi su i manje otvoreni ka njima.

S druge strane, dodao je, čini se da su i mediji počeli da funkcionišu po tom maniru – ono što je nekad bila relevantnost kao kriterijum da se nešto objavi u medijima sve više ide u smeru popularnosti.

“Mi stalno govorimo o tome kako onlajn menja posao novinara, ali meni se čini da su novinari prigrlili onaj deo koji njima olakšava posao, a to je da je lakše doći do sagovornika, međutim onaj teži deo, prilagođavanje sadržaja onlajnu, tu nisu uradili mnogo”, ocenio je Nedeljković.

Ako uporedimo onlajn izdanja domaćih medija sa nekim svetskim, dodao je, jasno se vidi da je to drugi tip sadržaja.

“Kod nas ne postoji nijedan štampani medij koji kao tipičan sadržaj na svom portalu ima neke novinarske tekstove opremljene multimedijalnim sadržajima nego je to i dalje dominantno klasičan novinarski tekst, ista forma koja je kreirana decenijama unazad za štampano izdanje”, naveo je on i dodao da će domaći mediji, kada unaprede svoj sadržaj do tog nivoa, početi da razmišljaju i o naplaćivanju onlajn sadržaja.

Novinar i urednik portala RTS-a Zoran Stanojević je ukazao da ovakvo opremanje tekstova iziskuje skupe alate i obučene ljude, te da nije nešto na šta novinari mogu tako lako da računaju.

“Jednog trenutka će ti alati biti možda jeftiniji pa će tih stvari biti više i u srpskim medijima, ali trenutno to nije nešto što se lako dobija”, kazao je on.

Bojan Bilbija je govorio o otporu koji se javlja kod publike kada je u pitanju informisanje iz tradicionalnih medija zbog čega se, kako je rekao, okreću alternativnim izvorima na internetu.

“Tačno je da nam je nova tehnologija olakšala da dolazimo do sagovornika, ali su oni sad dostupni svima, svoj konkurenciji, ne samo meni. Oni će njima reći tu istu priču, to ubija kreativnost”, naveo je Bilbija.

Dostupnost svih u svakom trenutku i osiromašenje sadržaja kao posledica toga, smatra ovaj novinar, dovodi do toga da novine izgledaju vrlo slično, zbog čega ljudi ponekad veruju da su alternativni sadržaji na internetu kvalitetniji.

“Moje uverenje je da nisu, ali ljudi često misle da ih tradicionalni mediji lažu, da, u najmanju ruku, nešto prikrivaju. Ma kako suludo delovale priče po raznim portalima, delu javnosti to deluje prihvatljivo samo zato što nije mejnstrim”, istakao je Bilbija i dodao da je otpor prema tradicionalnom informisanju nov fenomenon koji tek treba da bude proučen.

Dragičević Šešić je kao primer okretanja od tradicionalnog informisanja navela aktuelnu temu o vakcinaciji.

“Ko će da čita ozbiljne tekstove o istraživanjima kada imamo kratke vesti kako vakcine ostavljaju razne negativne posledice po zdravlje. Ljudi u to veruju, ne vredi više medicinska struka. To gubljenje poverenja jeste fenomen ali svuda u svetu, zavodljivost lažnih informacija je mnogo veća od rigidnosti surovo tačne informacije”, rekla je profesorka.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten