Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Reporteri bez granica: Da li sudije štite novinare ili one koji ih napadaju?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

03. 07. 2020.

Autor: Marija Šajkaš (Njujork) Izvor: Cenzolovka

Reporteri bez granica: Da li sudije štite novinare ili one koji ih napadaju?

Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije mora biti potvrđena, dok napad na kuću Milana Jovanovića zaslužuje brzu sudsku odluku sa kaznama za primer - takvim koje će označiti početak kraja nekažnjavanja nasilja nad novinarima u Srbiji, kaže u apelu Reportera bez granica šef deska za EU i Balkan te organizacije Pavol Salaj

Reporteri bez granica, međunarodna organizacija sa sedištem u Parizu koja se bori za slobodu govora i koja posebnu pažnju posvećuje tretmanu novinara, danas je objavila apel nadležnima u Srbiji i Crnoj Gori naslovljen sa: „Da li sudije štite novinare ili one koji ih napadaju?“

Kako su nam rekli u ovoj organizaciji, cilj njihovog apela je da, bez obzira na pritiske, podrže sudije da zadrže nezavisnost i da pokažu ličnu i kolektivnu hrabrost pri donošenju odluka. 

Apel Reportera bez granica prenosimo u celini (oprema teksta je redakcijska):

Reporteri bez granica pozivaju odgovorne predstavnike sudova u Srbiji i Crnoj Gori da se suprotstave nekažnjivosti zločina u dva procesa u Beogradu – jednom po žalbama osuđenih za ubistvo novinara 1999. godine i drugom za suđenje optuženima za paljenje kuće novinara 2018 – i da garantuju poštovanje zakona u ponovnom suđenju novinaru nad kojim je u Podgorici podignuta apsurdna optužnica za šverc droge. 

Slavko Ćuruvija: Bojazan da Apelacija ne preinači presudu

Prošla je tačno 21 godina od kad je Slavko Ćuruvija, novinar koji je istraživao i bio istaknuti kritičar diktatora Slobodana Miloševića, ubijen u Beogradu 1999. godine, ali je presuda četvorici bivših radnika Državne bezbednosti, optuženih za njegovo ubistvo, još uvek neizvesna, budući da će Apelacioni sud u Beogradu tim povodom zasedati od 7. do 9. jula. 

Prvostepena odluka Specijalnog suda u Beogradu iz aprila 2019, kojom su optuženi osuđeni na zatvorske kazne u trajanju između 20 i 30 godina, jeste istorijska i bez presedana. Ipak, postoji bojazan da bi Apelacioni sud mogao da preinači presudu i odredi novo suđenje, budući da su se na prvostepenu odluku žalili i odbrana i tužilaštvo. Žalbu tužioca je posebno teško shvatiti, imajući u vidu ozbiljnost presude. 

Dvojica osuđenih se trenutno nalaze u kućnom pritvoru – a ne u zatvoru – i postoji bojazan da, ukoliko bi došlo do ponavljanja procesa, svi brižljivo prikupljeni dokazi i izjave uzete od blizu 100 svedoka, uprkos opstrukcijama prethodnih vlada i uprkos tome što su prošle dve decenije, uz pomoć tajne službe mogu biti dovedeni u sumnju.

Milan Jovanović: Cinično ispitivanje žrtava

Inertnost sudova u Srbiji i sporost i nesposobnost u rešavanju ovog slučaja, koji je izuzetno značajan za pitanja medijskih sloboda, bez sumnje ohrabruje one koji su u decembru 2018. godine u Grockoj, predgrađu Beograda, zapalili kuću novinara portala Žig info Milana Jovanovića.   

Ne može se isključiti da će se ovo suđenje, čija su ročišta sada zakazana od 24. do 27. avgusta, okončati oslobađajućom presudom za optužene.

Prvostepena odluka Specijalnog suda u Beogradu iz aprila 2019, kojom su optuženi osuđeni na zatvorske kazne u trajanju između 20 i 30 godina, jeste istorijska i bez presedana. Ipak, postoji bojazan da bi Apelacioni sud mogao da preinači presudu i da odredi novo suđenje

Ročište je bilo zakazano za 1. jul, ali je odloženo zbog odsutnosti advokata glavnoosumnjičenog Dragoljuba Simonovića. Njegovi advokati su kao razlog naveli da su u karantinu zbog koronavirusa. 

Osoba osumnjičena da je inspirator zločina je bivši gradonačelnik Grocke i visoki funkcioner SNS-a, stranke predsednika Aleksandra Vučića, o čijim je navodnim koruptivnim radnjama izveštavao Milan Jovanović.

Ovo suđenje je već nailazilo na probleme kad su dvojica optuženih izvršilaca zločina (treći je u bekstvu) promenila svoje iskaze nakon što je Simonović pušten iz pritvora, i sada tvrde da ih je policija primorala da njega imenuju kao nalogodavca. 

Vrhunac cinizma dogodio se na nedavnom ročištu tokom koga su advokati optuženog Simonovića ponižavali Jovanovića ispitujući ga o ličnim predmetima oštećenim u požaru. Nezavisno od ovog suđenja, podigli su i nekoliko optužnica protiv Jovanovića (zbog njegovih tekstova, prim. prev.) sa namerom da ga finansijski iscrpe. 

Jovo Martinović: Flagrantno uskraćena prava

Slučaj istraživačkog novinara iz Crne Gore Jova Martinovića još je jedan od primera različitih aršina sudskih sistema u regionu. 

Prava Jova Martinovića su tokom suđenja flagrantno uskraćena, budući da je proveo 15 meseci u pritvoru, od 2015. do 2017. godine, pojačavajući sumnju da sudovi i tužilaštvo primaju naređenja od političara. 

Presuda za šverc marihuane i članstvo u kriminalnoj organizaciji, po kojoj je u januaru 2019. osuđen na 18 meseci zatvora, oborena je prošlog oktobra. Viši sud u Crnoj Gori će imati priliku da ga oslobodi nakon što se ponovno suđenje nastavi 6. jula.     

Ipak, moramo biti oprezni. Prethodna presuda je doneta uprkos velikom broju dokaza koji su upućivali na to da su njegovi kontakti sa pripadnicima organizovane kriminalne grupe bili isključivo u funkciji istraživačkog izveštavanja. 

„Sud mora uzeti u obzir dokaze i svedočenja koji ukazuju na to da je Jovo Martinović nevin“, rekao je Pavol Salaj, šef deska Reportera bez granica za Evropsku uniju i Balkan.

„Ponovo ga osuditi bi bio jasan znak da Crna Gora odustaje od medijskih sloboda i poštovanja vladavine zakona u trenutku kada je, zajedno sa Srbijom, vodeća zemlja u pregovorima za pridruživanje Evropskoj uniji.“

„U Beogradu, presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije mora biti potvrđena, dok napad na kuću Milana Jovanovića zaslužuje brzu sudsku odluku sa kaznama za primer – takvim koje će označiti početak kraja nekažnjavanja nasilja nad novinarima u Srbiji“, kaže Pavol Salaj.

Prema Indeksu slobode štampe u svetu Reportera bez granica za ovu godinu, od 180 zemalja, Srbija je na 93, dok je Crna Gora na 105. mestu.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten