Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Pandemija i infodemija: začarani krug opasnih dezinformacija
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

15. 05. 2020.

Autor: Stefan Kosanović Izvor: NNŠ

Pandemija i infodemija: začarani krug opasnih dezinformacija

Redakcija FakeNews Tragača pronašla je u periodu od 12. marta do 12. aprila 2020. godine ukupno 43 lažne i manipulativne vesti o pandemiji virusa korona, koje su ukupno prenete 241 put u različitim onlajn i tradicionalnim medijima, a sadržaji su samo na Fejsbuku šerovani više od 220.000 puta. Za to vreme uhapšena je, a potom i puštena na slobodu novinarka Ana Lalić, prilikom čijeg hapšenja je državni vrh najavio organizovaniju borbu protiv lažnih vesti.

Iako korpus istraživanja nije mogao biti sveobuhvatan, s obzirom na broj aktivnih registrovanih medija u Srbiji, kojih je više od 1500, redakcija je svakodnevno pratila sadržaje dnevnih novina i centralnih informativnih emisija na televiziji, a ažurno je istraživala prijave svojih čitalaca koji putem formulara na sajtu ili društvenih mreža mogu poslati materijal za koji pretpostavljaju da nije istinit. Neke sumnjive informacije nisu mogle biti proverene usled nedostatka relevantnih izvora i zvaničnih podataka do kojih nekada nije bilo lako doći, ali i usled veštog prikrivanja izvora informacija u medijima koji su širili sumnjiv sadržaj. U analizu nisu uvrštene vesti koje su pre Tragača razotkrili portali Raskrikavanje.rs i Raskrinkavanje.ba.

I pored toga što su društvene mreže Fejsbuk, Tviter i Instagram pokušale da ograniče domet dezinformacija, njihovi kreatori su pronalazili načine da zaobiđu algoritme. Ove mreže su onemogućavale linkovanje tekstova sa opskurnih portala i zamaglile bi sadržaje koje su nezavisni portali za proveru podataka označili kao netačne. Međutim, na demanti mnogih dezinformacija katkad se iz opisanih razloga veoma dugo čekalo, pa je analiza kojom se utvrđuje netačnost vesti uglavnom dolazila nakon što takva vest doživi svoj viralni zenit. To pokazuje broj od 223.466 podela, samo na društvenoj mreži Fejsbuk, koje je registrovao alat CrowdTangle, čija pretraga nije obuhvatla Tviter i Instagram, ali ni aplikacije za komunikaciju Viber i Vocap, pa se pretpostavlja da je domet dezinformacija višestruko veći. Prosečan sadržaj je podeljen na različitim Fejsbuk stranicma i profilima čak 927 puta.

Jutjub je softverskom analizom sadržaja identifikovao i uklonio veliki broj manipulativnih audio i video zapisa, ali su korisnici uspeli da zaobiđu i ovaj algoritam cenzurišući problematične reči simbolima, pa je – primera radi – korona ispisivana kao k**ona. Na društvenim mrežama zloupotrebljena je trenutna kriza, a o tome govori i domaća Fejsbuk stranica COVID-19 Serbia, koja se ne bavi koronom, već putem sponzorisanih objava targetira nezavisne medije i političke neistomišljenike vlasti.

Dezinformacije da je Kristijano Ronaldo pretvorio svoje hotele u Portugalu u privremene bolnice, da je Vučićevo obraćanje videlo 500 miliona korisnika kineske društvene mreže Weibo i da je u Kini proglašen kraj epidemije bile su tri netačne vesti sa najvećim dometom, a imale su pozitivan, to jest optimističan predznak. Međutim, ukoliko posmatramo čitav korpus dezinformacija koje je Tragač razotkrio, odnos pozitivno i negativno intoniranih sadržaja je bio jednak.

Dominantni sadržaji izvorno su nastali u Srbiji i čine više od dve trećine ukupnog korpusa, dok ostatak potiče iz stranih izvora, a to su tekstovi prevedeni na srpski jezik (29% pronađenih dezinformacija). Većina lažnih vesti u fokusu ima Srbiju ili čitav svet, a strane države koje se najčešće spominju su Kina (7 puta), Italija (6) i Sjedinjene Američke Države (5), koje su zemlje sa najvećim žarištima pandemije u periodu Tragačevog istraživanja.

Mediji u kojima je uočeno najviše kreiranih i prenetih lažnih vesti su Informer (12/43), Srbija danas (12/43) i Espreso (11/43). Imajući u vidu veliku količinu informacija o pandemiji sa kojom su se susrele redakcije u Srbiji, ali i celom svetu, razumljivo je što se dešavaju propusti. Činjenica je da su mediji, iako im je skrenuta pažnja da su preneli ili napisali vest koja nije tačna, samo u 4,2% slučajeva uklonili sporne informacije. Drugim rečima, 95,8% uočenih lažnih vesti i dalje je dostupno na internetu, bez ikakvih ispravki i intervencija.

Da li su mediji odgovarali za iznete dezinformacije? Novinarka portala Nova.rs Ana Lalić uhapšena je zbog sumnje da bi mogla ponoviti krivično delo objavljivanja tekstova koji izazivaju paniku i nerede. Tome je prethodio njen tekst posvećen problemima sa kojima se suočavaju radnici u Kliničkom centru Vojvodine, a koji se tiču nedostatka osnovne zaštitne opreme i haotičnim uslovima rada za vreme pandemije virusa korona. Njoj je u Policijskoj upravi u Novom Sadu određeno zadržavanje od 48 sati, ali joj je ubrzo ukinuta mera zadržavanja i puštena je na slobodu. Klinički centar Vojvodine ju je optužio da je narušila ugled te ustanove, ali i izazvala paniku kod građana, dok je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila da širenje lažnih vesti tokom vanrednog stanja smatra ozbiljanim prekršajem. Naposletku su, međutim, najaktivniji prenosioci lažnih vesti ostali nekažnjeni, a postupak je pokrenut jedino protiv Ane Lalić, zbog širenja panike u vezi sa nedostatkom opreme, iako se samo tri nedelje kasnije i od stručnog štaba za borbu protiv pandemije moglo čuti da Srbija nije imala dovoljno zaštitne opreme. Nakon što je puštena iz zatvora, protiv Ane Lalić pokrenuta je plaćena onlajn kampanja, a nepoznati počinilac probušio joj je gumu na automobilu.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten