Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Britanci nadziru nasilje na Fejsbuku ili Tviteru, u Srbiji nasilje na mrežama i dalje van kontrole
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

20. 02. 2020.

Autor: Anđela Reljić Izvor: Cenzolovka

Britanci nadziru nasilje na Fejsbuku ili Tviteru, u Srbiji nasilje na mrežama i dalje van kontrole

Dok u Srbiji ne postoji zakon koji reguliše korišćenje društvenih mreža, a REM i Savet za štampu nisu nadležni da nadziru sve što se objavljuje na Fejsbuku, Tviteru ili Jutjubu, britansko regulatorno telo će se starati da neprikladne i štetne sadržaje – posebno one koji se tiču nasilja, terorizma i seksualnog zlostavljanja dece – najveće platforme brzo uklone, ali i da osiguraju da se mogućnost objavljivanja takvih sadržaja svede na minimum

Britansko regulatorno telo Ofkom (Ofcom) uskoro će dobiti nove nadležnosti koje će mu omogućiti da utiče na reagovanje društvenih mreža u slučaju objavljivanja štetnih i neprikladnih sadržaja, a posebno onih koji se tiču nasilja, terorizma i seksualnog zlostavljanja dece, nedavno je javio BBC.

Onlajn platforme će biti obavezne da takve sadržaje brzo uklone, ali i da osiguraju da se mogućnost objavljivanja takvih sadržaja svede na minimum. Po novoj britanskoj regulativi, kompanije koje upravljaju društvenim mrežama biće dužne da korisnicima jasno naznače pravila ponašanja, da preciziraju šta nije dozvoljeno, kao i da vode računa o poštovanju utvrđenih pravila.

Britanska vlada je početkom februara odlučila da kontrolu onlajn sadržaja poveri Ofkomu, britanskom regulatornom telu koje je do sada regulisalo elektronske medije, telekom, poštanske i internet usluge, ali ne i bezbednost na internetu.

Očekuje se da na proleće bude objavljena nova regulativa koja će precizirati obaveze velikih tehnoloških kompanija kao što su Gugl (Google), Fejsbuk (Facebook), Tviter (Twitter), Jutjub (YouTube) itd., kao i mehanizme koje će Ofkom kao regulator moći da koristi kako bi osigurao bezbedno korišćenje društvenih mreža.

Najavljeno je da će britanska vlada postaviti osnovna načela buduće regulative za internet platforme, dok će Ofkom imati zadatak da detaljnije razradi ova pravila, kao i da ih u budućnosti stalno prilagođava novim onlajn izazovima.

Debata o tome kako se suprotstaviti širenju dezinformacija u onlajn svetu i kako zaštititi kvalitetno novinarstvo već je duže aktuelna u britanskoj javnosti, ali je posebno intenzivirana nakon saznanja o zloupotrebi društvenih mreža u vreme referenduma o Bregzitu.

Takođe, zahtevi da se spreči objavljivanje neprimerenih sadržaja na društvenim mrežama dodatno su pojačani u Britaniji nakon smrti maloletne Moli Rasel (Molly Russell) 2017. godine. Utvrđeno je da je ova četrnaestogodišnja devojčica izvršila samoubistvo podstaknuta uznemirujućim sadržajima na Instagramu koji su se odnosili na depresiju i samoubistvo.

Prošle godine je na inicijativu britanske vlade objavljen nezavisni izveštaj koji je razmatrao mogućnost uvođenja regulative za tehnološke kompanije koje upravljaju onlajn platformama. Nakon zaključka da je potrebno regulisati rad onlajn platformi kako bi se sprečilo širenje lažnih vesti i štetnih sadržaja, kao i finansiranje onih koji to čine, britanska vlada je sprovela široku javnu raspravu i objavila Belu knjigu o štetnim onlajn sadržajima.

Samoregulacija društvenih mreža

Fejsbuk, Jutjub, Tviter, Snepčet i druge kompanije koje upravljaju internet platformama su 2018, pod velikim pritiskom stručne javnosti, evropskih institucija i organizacija, kao i nacionalnih vlada, uvele određene mehanizme samoregulacije. Ovi mehanizmi uključuju kako ukidanje lažnih naloga sa društvenih mreža tako i uklanjanje neprimerenih sadržaja koji šire govor mržnje i nasilje ili su izvor lažnih vesti.

Ovakve samoregulatorne mere usledile su nakon što je čitava planeta saznala za plansku zloupotrebu društvenih mreža tokom Bregzita i predsedničkih izbora u SAD, posle otkrića o šokantnim manipulacijama sa podacima prikupljenim sa društvenih mreža koje je u političke svrhe sprovodila kompanija Kembridž analitika (Cambridge Analytica), posle svedočenja o radu „fabrika trolova“ u Rusiji i Iranu, kao i zbog poražavajućih posledica širenja lažnih vesti.

Kompanije Fejsbuk i Tviter su od tada, u nekoliko navrata, uklanjale milione lažnih naloga i neprikladnih objava. FB je objavio da je za tri meseca prošle godine sa svoje platforme uklonio 3,2 milijarde lažnih naloga, kao i preko 11 miliona objava koje su se odnosile na zlostavljanje i seksualno iskorišćavanje dece ili su bile povezane sa samoubistvima i golotinjom.

Istu politiku vodi i kompanija Jutjub, koja je u istom periodu uklonila skoro devet miliona video-klipova i milione komentara, i koja na svojoj stranici, slično drugim platformama, objavljuje detaljne podatke o svim merama koje preduzima u procesu samoregulacije.

Većina neprikladnih sadržaja sa onlajn platformi uklanja se pomoću algoritama, ali sve ove tehnološke kompanije zapošljavaju i ljude koji nadgledaju sadržaje koji se postavljaju. Nedavno je objavljeno da Jutjub zapošljava 10.000, a Fejsbuk 35.000 ljudi koji kontrolišu i uklanjaju nelegalne i štetne sadržaje.

Da li se regulacijom može uvesti red na onlajn platformama? 

Međutim, nisu svi oduševljeni rezultatima koje su tehnološke kompanije postigle u procesu samoregulacije. Predstavnici udruženja građana koja se bave zaštitom prava dece i bezbednošću na internetu u Britaniji nezadovoljni su zato što kompanije koje upravljaju društvenim mrežama i pored brojnih pokušaja još uvek nisu uspele da zaštite decu u onlajn svetu.

Piter Vanles (Peter Wanless), predstavnik britanske dobrotvorne organizacije NSPCC, za BBC kaže kako stalno obećavaju da će sprečiti da se prava dece krše na onlajn platformama, stalno govore „ostavite to nama“, ali da do sada nisu ništa uradili, i zato ističe da je regulacija neophodna.

S druge strane, ima i onih koji kritikuju nameru britanske vlade da uvede regulativu za onlajn platforme jer smatraju da se na taj način može ugroziti sloboda govora.

Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i slobode govora, Article 19 i Open Rights Group, upozoravaju da će nova regulativa povećati nadzornu ulogu privatnih internet kompanija i dati im mogućnost da se nađu u ulozi cenzora.

Suočene sa mogućim kaznama, privatne kompanije će pomoću algoritama uklanjati sa interneta i više sadržaja nego što je potrebno, smatraju predstavnici organizacije Article 19.

„Privatne kompanije će odlučivati šta je u skladu sa zakonom a šta ne, i može se očekivati da pre uklanjaju više nego što je potrebno, a ne manje. Umesto ovakvog rešenja, vlada bi trebalo da obezbedi adekvatnu nezavisnu kontrolu aktivnosti na internet platformama. Taj mehanizam je poznat kao koregulacija, a mogao bi da je nadgleda Ofkom“, smatra Džim Kilok (Jim Killock), izvršni direktor organizacije Open Rights Group.

I britanski pisac i novinar ukrajinskog porekla Piter Pomeranzev (Peter Pomerantsev) smatra da se protiv dezinformacija, koje su i same vid cenzure, ne može boriti „sa još više cenzure“.

Pomeranzev kaže da je neophodno učiniti internet mnogo transparentnijim kako bi bilo jasno na koji način algoritmi biraju informacije i ko stoji iza svakog sadržaja koji se objavi onlajn.

SVET I SRBIJA

Britanija nije jedina zemlja koja je donela regulativu za nadzor onlajn sadržaja.

Nemačka je 2018. donela zakon po kome društvene mreže koje imaju više od dva miliona korisnika na njenoj teritoriji moraju da uklone nedozvoljene sadržaje u roku od 24 sata, a u suprotnom rizikuju da budu kažnjene sa čak 50 miliona evra.

I australijski zakon, donet 2019, predviđa visoke novčane kazne, ali i kazne zatvora do tri godine za direktore tehnoloških kompanija koje upravljaju društvenim mrežama.

Prema ruskom zakonu, donetom novembra 2019, nadležni regulator u Rusiji ima pravo da obustavi korišćenje interneta u slučaju opasnosti, dok su u Kini blokirane onlajn platforme Gugl, Tviter i Vocap (WhatsApp).

U Srbiji ne postoji zakon koji reguliše korišćenje internet platformi i društvenih mreža. Zakon o javnom informisanju i medijima, u članu 3, u kom se definiše predmet regulisanja tog zakona, navodi da zakon uređuje i „slobodu širenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi“, međutim – u kasnijem tekstu zakona nema detaljnijih odredaba, osim što se u članu 30 konstatuje da „platforme poput internet foruma, društvenih mreža itd.“ nisu mediji „osim ako nisu registrovani u Registru medija“.

Samoregulatorno telo Savet za štampu, pored kontrole štampe, nadzire i poštovanje Kodeksa novinara Srbije u onlajn svetu, ali se ovaj nadzor odnosi samo na onlajn medije, ne i na platforme i društvene mreže.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje je pandan britanskom Ofkomu, zasad nema nadležnost da nadzire i reguliše društvene mreže i internet platforme. Jedini način na koji korisnici društvenih mreža u Srbiji mogu da se odupru neprikladnim sadržajima i govoru mržnje jeste da prekršioce direktno prijave Fejsbuku, Tviteru, Instagramu. Što oni ponekad uspešno i čine.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten