Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Gruhonjić: Tabloidi crtaju metu novinaru N1, ozbiljan simptom bolesti društva
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

19. 11. 2019.

Autor: Jelena Petrović Izvor: N1

Gruhonjić: Tabloidi crtaju metu novinaru N1, ozbiljan simptom bolesti društva

Novinar i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić ocenjuje da je dovođenje pitanja novinara N1 u vezu sa zdravstvenim stanjem predsednika Vučića, što rade prorežimski mediji, crtanje mete, ali i simptom bolesti društva. U poslednjih sedam godina imamo proces "normalizacije nasilja", tabloidi nemaju zazora, prisustvujemo totalnoj propagandi, dok je moral gurnut u stranu, dodaje. Ističe da mu smeta što novinari nisu dovoljno solidarni.

Nakon što je objavljeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić primljen na VMA zbog problema sa srcem, tabloidi i prorežimski mediji za to su okrivili novinara televizije N1 Miodraga Sovilja, koji je Vučiću postavljao pitanja o aferi Krušik. To se nadovezalo na napade tabloida na direktora N1 Jugoslava Ćosića.

Advokat Zdenko Tomanović je najavio da će tražiti bezbednosnu procenu ugroženosti Ćosića.

Dinko Gruhonjić kaže da je opravdano da se uradi bezbednosna procena i da ne bi bio nikome u koži kome bude procenjeno da postoji potreba da bude policijski zaštićen, jer to znači da ste 24 sata u društvu s policijom i jer to znači da vam je život ugrožen.

Sećam se i devedesetih, i ovo što se nama dešava, naročito u poslednjih sedam godina, a što se zaoštrava iz godine u godinu,  je proces koji bih nazvao "normalizacija nasilja", kaže gost Dana uživo. "Jer kada jednom u društvu proglasite nasilje nečim što nije društveno opasna pojava, kada targetirate pojedince kao domaće izdajnike, strane plaćenike iz Luksemburga itd, onda je, ma koliko to grozno zvučalo, potpuno "normalno" da ti ljudi nekako "zaslužuju" neku vrstu batina i da posle toga javnost uopšte ne reaguje na to. Jer je pripremljena na to da je nasilje sasvim uobičajena stvar u ovakvom društvu konflikta", ocenjuje Gruhonjić.

Upitan o tekstovima tabloida koji su dovodili u vezu pitanja Miodraga Sovilja sa pogoršanim zdravljem predsednika Vučića, kaže da to crta ogromnu metu na reportera N1 i da je to jedan od ozbiljnih simptoma bolesti društva.

"Ako navikavate javnost u nekom društvu da su dopuštena isključivo pitanja koja se nekom političaru sviđaju, i ako javnost to prihvati kao neku normalizaciju, o čemu mi onda pričamo - gde je kritička javnost, koja je tu uloga medija, novinara? Mi smo, s druge strane, svi oduševljeni time što je Mića Sovilj postavio pitanje Vučiću. Slušajte, to je najnormalnija srtvar, mi novinari smo tu da postavljamo neprijatna pitanja, između ostalih, i političarima. Ja ne vidim šta je tu čudno. Ali, uspeli su da naprave karikaturu i od toga, da čovek danas - sutra ima problem na ulici zbog toga što su povezali jedno najnormalnije provokativno - a i treba da bude provokativno, pitanje sa zdravljem predsednika. To je potpuni apsurd, to je potpuno ludilo", naglašava Gruhonjić.

"Vlast je ta koja treba da se pravda"

Govoreći o atmosferi u kojoj rade novinari u Srbiji, podseća da postoje novinarska udruženja koja vode evidenciju o napadima i pritiscima.

Vlast je ta koja treba da odgovara za te vrste pretnji, i vlast je ta koja treba da se pravda, a ne mi da se pravdamo zato što nas vlast napada, kaže Gruhonjić. "Red je da oni objasne, tamo gde treba da objasne, zbog čega Srbija tone iz godine u godinu na svim međunarodnim listama kad je u pitanju sloboda medija i sloboda izražavanja".

Mi smo te scenarije već imali, ne bih da vučem takve paralele i da slutim ono što se dešavalo sa Dadom Vujasinović, Ćuruvijom i Pantićem, dodaje gost N1. Podseća da je pred ubistvo Slavka Ćuruvije, postojala "tabloidna priprema njegovog ubistva", doduše  tadašnjih režimskih medija, jer tabloidi u današnjem značenju tada nisu postojali. Sve je bilo spremno za ubistvo Ćuruvije, i na kraju i atenatat na Đinđića medijski je bio pažljivo spreman, ukazao je.

Ističe da ga brine to jer se stepen nasilja pojačava, jer tabloidi nemaju apsolutno nikakvog zazora, konstatujući da prisustvujemo nečemu što se zove "totalna propaganda", a da je moral gurnut u stranu. "Da ljudima možete da radite šta hoćete, da ih etiketirate na koji god način hoćete, da objavljujete ovakve ili onakve izmišljene i montirane fotografije i tome slično, i da zato ne odgovarate", naglašava Gruhonjić.

Podsetio je da je Savet za štampu samo tokom 2018. uočio 3600 kršenja Kodeksa novinara Srbije, ocenjujući da je to užasavajuća stvar i, prema njegovom mišljenju, sindrom bolesti društva. "Znak da u ovom društvu moral više ne postoji, i da se to praktično diktira sa najviših nivoa vlasti".

Potpuno je jasno, kaže gost Dana uživo, da se ovde mržnja i nasilje iz mržnje ne prepoznaju kao društvena opasnost, pogotovo kad su novinari u pitanju. Gruhonjić je izneo i podatke stalne Radne grupe za bezbednost novinara za period od 2016. do kraja septembra ove godine i naveo - podnete su 194 krivične prijave zbog pretnje novinarima, od toga 104 predmeta su okončana. Od tog broja, dodaje, 78 krivičnih prijava je odbačeno. Krivična prijava se najčešće odbaci zato što tužilaštvo proceni da nije u pitanju pretnja već su u pitanju pritisci, i upućuju na građansku parnicu, pojašnjava. Preostalih 26 prijava su nagodbe i sudske odluke za koje ne znamo da li su nastale na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, dodaje. Ocenjuje da ti podaci pokazuju da taj deo pravosuđa ne prepoznaje govor mržnje.

Na pitanje da li međunarodna zajednica toleriše to što Srbija tone kad je u pitanju sloboda medija, kaže da ih razume jer je stabilnost regiona apsolutni prioritet koji je postavila, ali smatra da će ta pogrešna taktika koštati i njih, pre ili kasnije. Jer ako imate ovakvu državu u Evropi u kojoj institucije ne funkcionišu, a deklarativno stremi ka EU, kaže gost Dana uživo, onda će i EU pre ili kasnije imati problem zbog takve države - u kojoj su "uništene praktično sve institucije i u kojoj je bezmalo sve dozvoljeno da se radi".

"Smeta mi što novinari nisu dovoljno solidarni"

Kad su novinari u pitanju, kaže da mu smeta činjenica što nisu dovoljno solidarni.

"Kada govorimo o novinarima, mislim zaista o novinarima, ne o ovima koji se predstavljaju tako, a u stvari su tabloidini propagandisti u službi svakog režima... Daleko bi efikasnije bilo da se mi, koji se još držimo kodeksa naše profesije, koji pokušavamo da se bavimo ovim na način kako je to propisano - da se ujedinimo. Na primer, da ako kolega koji istražuje neku priča, u ovom slučaju kolega (Miodrag) Sovilj istražuje neku priču, ukoliko mu treba pomoć, a treba mu pomoć - hajde da se svi ujedinimo i da napadnemo tu priču sa 15 strana. I to nije stvar koju ja izmišljam, to je stvar koja postoji u istoriji novinarstva, to je stvar koja se dešava u demokratskim društvima", kaže Gruhonjić i dodaje da bi tada svi postali svesni da su političari tu, odnosno "da postoje zahvaljujući nama".

Naše oruđe je reč, slika, glas i javnost, naglasio je.

Mislim da treba da stavimo prst na čelo i da vidimo gde ide ova naša profesija, dodaje.

Gruhonjić ocenjuje da vladajuća politika neprestano podstiče konflikt, da "neprestano govori u okvirima totalne propagande, poništava moral na društvenoj sceni i šalje užasnu karamazovsku poruku da je sve dozvoljeno". Ovo je projektovano društvo  konflikta i mislim da se dobar deo društva zarazio tom retorikom, ocenjuje. "Ne sećam se da je Srbija devedesetih, barem unutra, bila toliko podeljena kao danas".

Suzana Vasiljević dala loš primer

Savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević je u jednoj emisiji tokom vikenda govorila o "slobodi novoinara na konferencijama", najavljujući da neće više da dozvoli da novinari pretvaraju konferencije za medije u svoje intervjue. U jednom trenutku spomenula je i slučaj kad je Bela kuća oduzela je akreditaciju novinaru CNN-a Džimu Akosti, izostavljajući nešto bitno - da mu je, po nalogu suda, ubrzo i vraćena. Komentarišući to, Gruhonjić kaže da se on ne bi hvalio time s obzirom na to da znamo ko je američki predsednik i kakvu politiku vodi. Trampa ne bih navodio kao uzor bilo kakvih medijskih sloboda, kaže Gruhonjić, dodajući da misli da joj nije dobar primer. Navodi da se to može čitati kao neka vrsta poruke, dodao je.

"Kakve su to konferencije na kojima će se oduzimati akreditacije i postavljati isključivo nameštena pitanja, ili na kojima će sedeti neki ljudi, koji se izdaju za novinare, koji neće reagovati kada predsednik ili bilo koji drugi funkcioner tu pred svima njima napada kolegu? A to nam se dešava redovno, pa vidite dokle smo stigli... Dovoljno sam mator da se sećam da smo iz kolegijalnih razloga napuštali konferencije kad osoba X, najčešće političar, kasni 15 minuta, takođe smo iz kolegijalnih razloga napuštali konferencije kada političar napada našeg kolegu, takođe - barem onaj deo kolega iz nezavisnih medija tokom Miloševićeve vladavine - uveli bojkot SRS u momentu kad je "vojvoda Šešelj" pretio našoj koleginici smrću, Antoneli Rihi", podsetio je.

Kao što i lekar koji mora da poštuje Hipokratovu zakletvu, ne treba da budete novinar ako ne poštujete novinarski kodeks, zaključio je Dinko Gruhonjić.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten