Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  NAŠI NAJDRAŽI SU ŽRTVE, A NE HEROJI
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

09. 09. 2005.

Izvor: Glas javnosti

Reakcija na vest o posthumnom odlikovanju 16 radnika RTS ordenom rada

NAŠI NAJDRAŽI SU ŽRTVE, A NE HEROJI

Šest godina kao da nije prošlo. Danas, isto kao i onda kad je zgrada RTS bombardovana, saznajemo u 25. minutu Dnevnika da je savezni premijer, g. Marović, odlikovao 16 radnika RTS za „odgovorno, savesno i profesionalno obavljanje radnih zadataka, pri čemu su izgubili živote u vazdušnom napadu NATO aprila 1999. godine“. Istorija se ponavlja. Pre šest godina isto smo tako prvo saznali za vest o njihovoj smrti u 25. minutu Dnevnika, umesto da nam se bilo ko od nadležnih obrati lično. Da li je ova vest važnija za javnost ili za porodice?

Danas nas Kuća u kojoj su naši najdraži nastradali obaveštava takođe u Drugom dnevniku, i takođe u 25. minutu, da su odlikovani za „odgovorno, savesno i profesionalno obavljanje radnih zadataka“, pri čemu RTS nije našao za shodno čak ni da pročita njihova imena, ali ni da gledaocima stavi do znanja da ovih 16 poginulih radnika nisu „odgovorno i savesno obavljali svoje dužnosti“ nego su MORALI da rade, pod pretnjom otkaza. A ako je neko „odgovorno i savesno obavljao svoje dužnosti“, to su bili generalni direktor Milanović i njegovi pomoćnici Jovan Ristić, Milorad Komrakov, Tatjana Lenard i ostali, koji su „odgovorno i savesno“ služili Miloševićevom režimu, izvršavali naloge samog Miloševića i žrtvovali 16 radnika iz propagandnih razloga.
Naši najdraži, dakle, nisu bili nikakvi heroji Miloševićeve Srbije, niti su to želeli da budu. Oni su bili žrtve, a ne heroji. Stoga ideja vlasti da ih odlikuje kao heroje (i to kao „heroje rada“) jeste izraz očigledne želje i te nove vlasti da nastavi sa falsifikovanjem stvarnosti i nastojanja da osnovno pitanje krivice, odgovornosti zločinaca i moralnog ozdravljenja nacije, kao i svih prethodnih godina, zamagli i ostavi bez odgovora.
Što se tiče ukaza o ordenju g. Marovića, porodice postavljaju sledeća pitanja:
Kojim se povodom to ordenje deli danas, posle šest i po godina, kada nije ni godišnjica pogibije niti dan RTS-a, niti dan Srbije i Crne Gore niti bilo kakav državni praznik?
Da li je ovo novo ruganje žrtvama, utoliko pre što je, tu nedavno, pominjana mogućnost puštanja na slobodu bivšeg generalnog direktora Milanovića. Da li se hoće reći kako je i Milanović „odgovorno i savesno obavljao svoje dužnosti“?
Da li se i ovo odigrava po istom scenariju po kojem je nedavno ukinuta poternica za Markom Miloševićem i Mirom Marković?
Da li je skrivena poruka toga: žrtvama odlikovanje, a Milanoviću sloboda?
Porodice predlažu da, umesto rešenja o dodeli ordenja nastradalim radnicima, vlasti SCG podignu optužnicu za ubistvo s predumišljajem, i to protiv onih koji su bili direktni nalogodavci i saučesnici, a za koje mi porodice znamo (i imamo dokaze) da su unapred znali da će RTS biti cilj napada NATO ali su, uprkos tome, naše najmilije ostavili da poginu.
Povodom ove vesti sazivamo konferenciju za štampu pred spomenikom „Zašto?“, 9. septembra 2005. u 11 časova.


Porodice nastradalih radnika RTS-a

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten