Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Godišnji izveštaj: Stanje u medijima najgore od 2001.
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

23. 06. 2016. Beograd

Izvor: N1

Godišnji izveštaj: Stanje u medijima najgore od 2001.

Stanje u medijskom sektoru u Srbiji u prošloj godini najlošije je u odnosu na poslednjih 15 godina prema Indeksu održivosti (MSI) medija u kome se ocenjuju sloboda govora, profesionalni standardi, transparentnost izvora, ekonomska samodovoljnost i rad medijskih institucija

"Što se tiče slobode govora, prošle godine novinari su bili izloženi pritiscima, pretnjama, fizičkim napadima, omalovažavanju uz blage reakcije pravosudnog sistema...Uprkos zakonima urednička nezavisnost i autonomija javnih servisa nije osigurana. Sloboda govora je ugrožena uprkos Ustavnoj i zakonskoj zaštiti", rekao je autor godišnjeg izveštaja MSI Goran Cetinić na konferenciji za novinare

etinić je naveo i da je izveštavanje sve manje objektivno i sve manje bazirano na istraživanju i da u medijima prevladavaju tabloidni sadržaji.

"Profesionalno izveštavanje je na najniženem nivou u poslednjih 20 godina. Što se tiče etičkih standarda u 2015. godini u štampanim medijima u proseku su dnevno etički standardi narušavani bar 10 puta", rekao je Cetinić.

On je kazao da u medijima ima malo analitičkih istraživačkih tekstova i da političari često nameću teme.

Cetinić je dodao da je prisutan i pad ekonomskog poslovanja medija i da je glavni razlog to što postoji 1.600 registrovanih medija na 7, 5 miliona ljudi. 

"Na 4.500 ljudi dolazi jedan medij što je apsurdno. Neodrživost je očigledna. To je kao da u jednoj ulici imate hiljadu apoteka. Pored toga što ih ima mnogo, mediji su suočeni i sa sužavanjem tržišta oglašavanja", kazao je Cetinić.

Zoran Sekulić: Kontinuiran pad kvaliteta novinarskih veština i znanja

Direktor i glavni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić kazao je da mu se čini da stanje u novinarstvu i medijima postaje sve gore uprkos činjenici da se održavaju brojne debate o medijima i novinarstvu.

 

"Porast broja medija nam govori da se u Srbiji mediji ne osnivaju zbog medijskog posla i poslovnih interesa u medijskoj sveri već zbog interesa koji sa medijima nemaju mnogo veze...već verovatno kao paravan za neku vrstu netransparentnog finansiranja i služenju interesima koji nisu javni", kazao je Seklić.

On je kazao da na loše stanje u medijima utiču i "interni razlozi".

"Imamo sve ovo vreme kontinuiran pad kvaliteta novinarskih veština i znanja, ne samo novinarskih već i uredničkih. Nekad pomislim da to nije slučaj, da nije samo rezultat opšteg pada obrazovnog sistema...Pretežno imamo medije koji ne rade u javnom interesu, već medije koji rade u interesu političkih i finansijskih centara koji su na vezi sa vlasnicima i urednicima", rekao je Sekulić.

Sekulić kazao je da proces povlačenja države iz medija u velikoj meri nije završen ili je u nekim slučajevima izveden netransparentno, zakasnelo, kao i da je zloupotrebljen.

"Porast kršenja novinarskog kodeksa u štampanim medijima"

Jadranka Jelinčić iz Fondacije za otvoreno društvo sugerisala je da bi rešenje za loše stanje u medijima trebalo potražiti u "horizontalnom i vertikalnom povezivanju medijske industrije".

Sekulić koji je i predsednik UO Asocijacije medija rekao je da se članovi tog udruženja trude da "ne arbitriraju u stvarima uređivačke politike", ali da uče članice da se pridržavaju novinarskog kodeksa i podržavaju rad Saveta za štampu.

Novinarka i predstavnica Saveta za štampu Tamara Skroza govorila je o porastu kršenju novinarskog kodeksa u štampanim medijima. Prema njenim rečima, od marta ove godine umesto od 300 do 400 prekršaja kodeksa mesečno sada imamo 500 do 600.

 "Nemamo iste poslovne interese. Fonet i Beta su imali iskustvo sa Komisijom za zaštitu konkurencije višegodišnje i uzaludno...Teško je očekivati da grupacija koja okuplja 26 medijskih preduzeća povede neku zajedničku akciju. Kada pogledate ove koji imaju problema na tržištu kao novinske agencije sa defakto državnom agencijom koja je de jure da postoji a de fakto radi u proteklih osam meseci. To je tema koja intresuje novinske agencije, ali druge ne", kazao je on.

Sekulić je rekao da ostalima odgovara da imaju dampingovane cene agencijskog servisa a plaćanje će moći da se rasteže.

Gordana Janković iz OEBS-a kazala je da kriza u medijima nije svojstvena samo Srbiji.

Ona je rekla da je činjenica da vladavina prava u medijima nije poštovana i da se čak ni dobra zakonska rešenja ne poštuju.

"Javni novac nije tu da bi se obezbedilo preživljavanje medija na svaki mogući način, već da se zaštiti deo vezan za javni interes i za informisanje u određenoj oblasti", kazala je ona.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten