Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Novinari iz Srbije i sa Kosova rečima grade mostove
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

27. 11. 2015.

Autor: Ivana Nikolić Izvor: Balkan Insight

Novinari iz Srbije i sa Kosova rečima grade mostove

U pokušaju da približe dve zajednice, novinari iz Srbije i sa Kosova radili su na pričama u ove dve zemlje u zajedničkom projektu koji bi mogao da ukaže na put ka pomirenju.

Kada je Dafina Halili, novinarka na sajtu Kosovo 2.0, stigla u Beograd, znala je šta želi da otkrije - kako danas, 16 godina nakon završetka sukoba, žive neki od Srba koji su izbegli sa Kosova.

Tako je postala jedna od retkih novinara sa Kosova, koji su posetili izbegličko naselje u Krnjači kod Beograda, gde oko 200 izbeglica iz ratova u bivšoj Jugslaviji i dalje živi u trošnom, privremenom smeštaju.

Neki od njih su, kako kaže, bili "traumatizovani". Drugi su bili ljuti i nisu želeli da pričaju, ali ne svi.

"Neki su bili srećni što mogu da upoznaju albanskog novinara i čak su sa mnom pričali na albanskom", kaže ona.

Halili je među 18 novinara sa Kosova i iz Srbije, koji su učestvovali u jednogodišnjem programu pod nazivom Kosovo Serbia: LIVE, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) iz Beograda i nevladine organizacije KosovoLive iz Prištine.

Novinari iz Srbije proveli su neko vreme na Kosovu radeći na svojim pričama, dok su njihove kosovske kolege putovale u Srbiju.

U tom periodu nastalo je 30 priča, koje su se bavile temama koje muče oba društva. Uprkos početnoj nervozi, nije bilo nikakvih incidenata.

Halili kaže da ona spada u malu grupu albanskih novinara sa Kosova, koji su pisali o Srbima koji su izbegli nakon rata 1999. godine i nakon etnički motivisanih nereda širom Kosova u martu 2004. godine.

"Ta tema nije pokrivena u kosovskim medijima, zato što novinari najčešće izveštavaju samo o svojoj strani", kaže ona.

Halili kaže da je većina medija često pristrasna i puna predrasuda kada pišu priče koje se bave "drugima".

"Nema realne slike o onome što se događa. Neophodno je imati priče sa ljudskim primerima i biti uravnotežen kada se izveštava o osetljivim pitanjima", kaže ona.

Druge priče koje su novinari istraživali u okviru projekta ticale su se nestalih i ratnih zločina počinjenih za vreme sukoba na Kosovu, trgovine ljudima, izbeglica koje prolaze kroz Kosovo i Srbiju na svom putu ka Evropi i jezika kao potencijalne barijere između dva društva. Sve priče biće objavljene u onlajn i štampanim medijima u obe zemlje.

U uslovima stalnog nepoverenja između građana Srbije i Kosova i poteškoća u napredovanju u tekućim pregovorima pod okriljem EU o normalizaciji političkih odnosa Beograda i Prištine, ovaj projekat je bacio svetlo na pitanja koja se često ignorišu, kaže Vukašin Obradović iz NUNS-a.

"Ovo pokazuje da osim dnevne politike i pregovora Beograda i Prištine, postoji i niz drugih tema o kojima ljudi žele da pričaju", kaže Obradović.

Međutim, i prethodnih godina je bilo nekoliko pokušaja da se obnove kulturne veze između Kosova i Srbije.

Jedan od njih je i festival "Miredita, Dobar dan" (dobar dan na albanskom i srpskom jeziku), u okviru koga su u Beogradu organizovane projekcije filmova, izložbe i koncerti albanskih umetnika sa Kosova.

Ove godine je srpski pozorišni reditelj Predrag Miki Manojlović režirao Šekspirovog "Romea i Juliju" na albanskom i srpskom jeziku. Romea u predstavi igra Albanac sa Kosova, a Juliju glumica iz Srbije.

 

Pogled sa "druge strane"

Anđela Milivojević i Ivana Jeremić, novinarke Centra za istraživačko novinarstvo iz Srbije, takođe su učestovale na projektu, a naišle su na određene poteškoće dok su radile na priči o tome kako kriminalci sa Kosova i Srbije izbegavaju pravdu, zbog toga što policija i pravosuđe dve zemlje ne sarađuju.

Jeremić kaže da su albanski novinari na Kosovu bili spremni da im pomognu, kao i kosovske institucije. Međutim, najveći problem bio je kako dobiti odgovore i dokumenta od srpskih vlasti.

"Na Kosovu smo za pet dana dobile više zvaničnih podataka od institucija i ugovorile nekoliko intervjua, dok u Srbiji nedeljama nismo uspele da zakažemo nijedan intervju", kaže Jeremić.

Milivojević kaže da je zvala vladinu Kancelariju za Kosovo i Metohiju i da su joj tamo rekli da je Kosovo autonomna srpska pokrajina, i nisu joj dali nikakve informacije.

Sveukupni utisak je, kako kaže, da su na Kosovu bili dobro došli i imali veću podršku institucija, nego u Srbiji.

Nakon uspeha ove godine, organizatori projekta Serbia Kosovo: LIVE nadaju se da bi to mogao postati godišnji događaj, koji će doprinositi pomirenju između dve zajednice i obnavljanju veza, prekinutih zbog rata i posledica rata - kao i prilika da novinari steknu istinski uvid u život "druge strane".

"Ovo nam je dalo bolju sliku o perspektivama koje postoje između Beograda i Prištine", rekao je Keljmend Hapćiu iz organizacije KosovoLive.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten