Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Od listova za domaćice do glasila feminizma
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

01. 08. 2013. Beograd

Autor: Bojana Femić Izvor: Novi magazin

Od listova za domaćice do glasila feminizma

Savremeno tržište preplavljeno je časopisima za žene. Modernog dizajna i zanimljivih tema, domaći ženski časopisi ne zaostaju za vodećim listovima u svetu.

Međutim, kakvi su bili prvi časopisi za žene na ovim prostorima i kome su bili namenjeni? Bojana Femić je odgovor potražila u bogatim kolekcijama Arhiva Srbije, pregledajući listove sačuvane od začetaka ženske periodike do kraja Drugog svetskog rata

Čitaju ih žene svih uzrasta - i ne samo žene. Svojim praktičnim savetima zanimljivi su tinejdžerkama i penzionerkama, domaćicama i poslovnim ženama. Pikanterijama iz života poznatih mame široki auditorijum, nude pomoć pri zdravstvenim tegobama, zagovaraju zdravu ishranu, bave se problematikom muško-ženskih odnosa, predstavljaju zanimljive krajeve i predele...
Najtiražniji časopisi današnjice, časopisi za žene, šareni su kolaž zanimljivosti. Sve to nas navodi da se zapitamo kako su izgledali prvi magazini za žene koji su se pojavili pre više od jednog veka i da li su i koliko išli ukorak sa vremenom i trendovima u svetu. U potrazi za tim odgovorima zavirili smo u Arhiv Srbije, gde se i danas čuvaju najstariji časopisi namenjeni ženama na ovim prostorima.
DOMAĆICA: Iako je i ranije bilo pokušaja da se pokrene časopis za žene, prvi ženski časopis u Srbiji koji kontinuirano izlazi (a koji se održao čak i do Drugog svetskog rata) osnovan je 1879. godine pod imenom Domaćica. Kome je bio namenjen i kako vidi ulogu i mesto žene u društvu najbolje oslikava članak „Opredeljenje žene”, koji je ovaj časopis objavio 1903. godine, a u kojem se naglašava da je „žena mila i nežna spona koja vezuje oca sa decom, ne samo čuvar ognjišta, nego i vaspitačica dece svoje, poverenica i prijateljica svoga muža”.
“Domaće ognjište ima svoj duboki koren koji je još iz davnašnjih vremena začet, koji će trajati sve dotle dok žena ostane žena, odanija dužnosti supruge i majke, a manje obuzeta željama sumnjive vrednosti, svoga ženskog pola”, navodi se u članku. Sugestija koja se, dalje, upućuje ženi je da bude „čista i verna, da sluša onoga koga je svojevoljno izabrala i da čini sve što je za opštu njihovu sreću u njenoj moći. Ukoliko bude više cenila i smatrala da nema veće sreće od imanja dece, od najuzvišenije dužnosti ’raniti ih i podizati ih dobrotom i ljubavlju, porodica može sigurno računati da će do veka i sporazuma trajati.”
U časopisu se mogu naći i saveti „za kuću i kuhinju”, kao i izveštaji o radu Ženskog društva, koje je i osnovalo glasilo. Ma kako to danas izgledalo, Beogradsko žensko društvo smatra se rodonačelnikom ženskog pokreta u Srbiji. Svetlana Stefanović, istoričar, u magistarskom radu „Žensko pitanje u beogradskoj štampi i periodici 1918 – 1941”, kaže:
“Njegova delatnost je posebno značajna na polju prosvete, to jest edukacije ženske omladine. Osnivanje škola i stručno osposobljavanje učenica vodilo je ka ekonomskoj nezavisnosti žena, jednoj od etapa u procesu emancipacije”, smatra Stefanovićeva. Ipak, ona ističe da je Društvo bilo pre svega tradicionalističkih i konzervativnih shvatanja prema ulozi žene u društvu.
“Pripadnice društva jesu verovale da je žena jednaka muškarcu. No, ženino mesto bilo je u kući, uz decu i muža, njena prva i najvažnija uloga bila je uloga majke i vaspitačice”, navodi Stefanovićeva.
Prvi ženski časopisi u Srbiji objavljuju se kao glasila ženskih udruženja u drugoj polovini XIX veka. Imajući u vidu burne istorijske prilike, udruženja srpskih žena i njihova glasila imaju specifičnu ulogu: prevashodno su humanitarnog karaktera i neguju patriotski duh.
Kao organ udruženja Domaćica je imala ulogu da informiše članstvo o tekućim aktivnostima Ženskog društva i njegovih podružnica, pa je redovno prenosila zapisnike sa sednica i izveštaje o radu. Osim toga, časopis je objavljivao odlomke iz popularnih romana i razne zanimljivosti namenjene ženama. U broju koji se pojavio u januaru 1903, u odeljku „za kuću i kuhinju” žene se upućuju u tajne uspešnog odgoja mladih ćurića i negovanje cveća (pod naslovom “kako da cveće podjednako raste”), a govori se i o uzrocima mucanja kod dece.
ŽENSKI SVET: Deceniju pre toga u listu dobrotvornih zadruga Srpkinja Ženski svet iz 1892. godine nailazimo i na eksplicitnije stavove, jer “valjana domaćica treba da je bogobojažljiva, smerna, blaga” i „ako hoće svoga muža da zadobije, onda treba da mu posveti sav svoj život”.
U tekstu „O ženskom obrazovanju” koji je ovaj časopis objavio 1890. godine na obrazovanje žena gleda se kao na mahom nepotrebno pomodarstvo. Autor napominje da bi srpske devojke, pogotovu one koje nemaju podršku sredine iz koje dolaze, „zaista bolje učinile da se ne otimaju o lovorike nauke, nego da im obrazovanje ostane u krugu njihovih poziva od vekova, a taj je da se izobraze za razumne matere i valjane domaćice. Razumeti i shvatiti te velike dužnosti, to će uvek ostati najglavnije u ženskom obrazovanju.” U tekstu autor dalje kaže da je vreme da se zapitamo “je li opravdan dolazak sviju onih devojaka koje u sve većoj meri kucaju na vrate naših preparandija?”
Vidno drugačiji stavovi naziru se 1912. godine u mesečniku Žena. U izveštaju sa Južnoslovenske umetničke izložbe u Beogradu autor Kosta Jorgović pruža iscrpan pregled osnovnih umetničkih stremljenja u delima autora. U posebnom osvrtu na dostignuća umetnica iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bugarske koje su nastupile na izložbi, nailazimo na značajno svedočanstvo:
„Živimo u vremenu kad ženskinja u svetu uopšte hoće da uzima učešća na svima poljima društvenog razvitka. Za opšti napredak i prosvetu potrebna je koliko muška, toliko i ženska snaga. Sama podela rada ide tome naruku. Pita se samo ko za šta ima sposobnosti. Zato se pokret za samostalnošću ženskinja i sastoji baš u tome da ono dođe do stupnja kada će sa muškarcima uporedo, na jednoj visini, moći raditi u korist društva. Ima ih, dakle, koje su književnice, naučenjakinje, umetnice u pozorišnoj, pevačkoj, muzičkoj i slikarskoj veštini; ima ih koje rade grub posao u polju, u fabrici; ima ih u pisarnici, u školi itd. Pored toga, traže i sva građanska prava koja uživaju muškarci. Nema sumnje da je taj ženski pokret još mlad, pa će trebati vremena da ženskinje svojom sposobnošću dođe dotle kada će se u važnosti svoga rada moći uspešno izjednačiti sa muškima”, kaže Jorgović.
Takođe, u istom broju koji danas čuva Arhiv Srbije, u članku „O braku” (ozbiljno ćeretanje od nepoznatog pisca) nailazimo na ozbiljnu analizu o uzrocima abortusa i odbijanja žena da rađaju. Autor pristupa problemu iz ugla nepovoljnih društvenih i ekonomskih prilika sa primerima iz različitih epoha i zaključuje da uzrok pojave „ima jakog korena u materijalnim prilikama”. „I vidi se”, zaključuje autor, „da kulturni svet uviđa da protiv tog zla nije potrebno samo deklamovati, nego da treba stvarno pomoći.”
Za razliku od Domaćice, koju je zbog zakonskih nemogućnosti da se angažuje žena uređivao muškarac, profesor Stevan Bajalović, mesečnik Ženu uređuje Milica Jaše Tomića, a časopis izlazi pod sloganom „Ne stoji kuća na zemlji – nego na ženi”.
Časopis se bavi i znamenitim srpskim ženama (Majka Jugovića, Carica Milica, Majka Angelina, Čučuk Stana), ali, što je još važnije, pominje i borbu za žensko pravo glasa koja će organizovani vid delovanja dostići tek više od dve decenije kasnije sa časopisom Žena danas.
ŽENA DANAS: Časopis Žena danas, koji počinje da izlazi 1936. godine, poseduje izuzetno visok stepen aktivizma i predstavlja glas žena koje, osim prava glasa, traže i ravnopravan položaj polova. List postaje svojevrsno oruđe izgradnje socijalizma i promocije ideja socijalističkog društva. U Uvodnoj reči prvog broja navodi se primer zemalja u kojima žene već imaju pravo glasa i mogućnost bavljenja raznim pozivima u političkom i javnom životu, ali se napominje da ta prava nikome nisu poklonjena, već su izborena. S obzirom na to da je ženski pokret kod nas bio slabo aktivan usled, kako smatra uredništvo Žene danas, delimično zapostavljenosti, a delimično neobaveštenosti i neznanja, časopis će imati zadatak da „obaveštava žene o svim događajima koji se dešavaju u svetu”, biće „mesto za iznošenje njihovih stavova i upoznavanje sa borbama svojih drugarica u drugim zemljama.”
U programskom tekstu „Novi feminizam” ide se korak dalje. Navodi se da feminizam posle Prvog svetskog rata ide korak dalje od borbe za prava žena, već da „postaje deo opšte borbe za očuvanje demokratije”. Analizirajući pojam feminizma u svetu Svetlana Stefanović takođe ističe njegovu dvojaku ulogu i pomeranje fokusa interesovanja sa borbe za pravo glasa na socijalni aktivizam.
„Feministkinje su zahtevale jednaka prava za sve, ravnopravan položaj sa muškarcima, a naročito pravo da žene same odlučuju o svojim karijerama i načinu života. Nakon što je ustavima i izbornim zakonima bilo regulisano pitanje prava glasa žena u mnogim zemljama Evrope i sveta, feminizam se ustalio na zahtevu za fundamentalno prevrednovanje socijalnog položaja žene i njene uloge i statusa u ekonomiji”, smatra Svetlana Stefanović.
U skladu sa proklamovanim stavovima, Žena danas ima misiju da obrazuje svoje čitateljke, sagledavajući kakav je zapravo njihov položaj u društvu. U prvim brojevima časopis daje reč upravo njima, običnim ženama svih profesija koje govore o sebi, svom životu, svojoj porodici i iskustvima. Reč dobijaju domaćice, činovnice, profesorke, radnice, žene inženjera i radnika... Ambicija časopisa je da bude glasilo “ne jedne organizacije”, već “organ ženske svesti – list svih žena”. Žena danas je posebnu pažnju poklanjala kulturi i umetnosti, pa su se tu mogli pročitati prikazi i kritike knjiga, izložbi i filmova, a među stalnim rubrikama bili su i tekstovi koji se tiču uspeha žena u umetnosti, sportu…. Časopis je sadržao savete iz medicine, praktične modne i kozmetičke savete, rešavao nedoumice u roditeljstvu. U uvodniku broja iz januara 1939. godine s ponosom je istaknuto da “među čitaoce lista spadaju žene svih društvenih slojeva, sa različitim obrazovanjem, a imamo i priličan broj muškaraca pretplatnika, što nam služi kao dokaz da feminizam nije pitanje koje interesuje samo žene i da je naš list postavljen na dovoljno širokoj opštečovečanskoj osnovi”.
Stanislava Barać, autorka rada „Pacifistički i antifašistički diskurs u listu Žena danas” ističe da izuzetnost lista upravo potiče iz upotrebe vizuelnog, čime su saradnice lista otišle korak dalje u razvoju medija u svom vremenu koristeći fotografiju, foto-kolaž i fotomontažu.
REVIJALNA ŠTAMPA: Žena danas se po obimu i poziciji vizuelnih elemenata približava revijalnoj, zabavnoj štampi, a istovremeno zadržava ozbiljnost teksta. Pri tom uspeva da zadrži i relativno nisku cenu, pa tako i brojnu i široku raznoliku publiku”, kaže Stanislava Barać.
Posebno je zanimljiva anketa sprovođena zaključno sa brojem iz jula 1938. godine u kojoj su objavljivani odgovori žena širom zemlje na pitanja: Zašto se još niste udale? i Da li ste srećne u braku? Žene najrazličitijih doba, iskustava i prilika podelile su sa čitateljkama svoje životne priče, svoja razmišljanja o tome kakva očekivanja imaju od braka. Jedna od njih kaže: „Ja vam ne znam pravo reći da li mogu govoriti o sreći, kada u mom životu još mnogi i mnogi ciljevi ostaju neostvareni, a moj život u braku predstavlja samo jedan deo mojih stremljenja i želja.”
Žena danas je tokom 1939. godine pokrenula peticiju, a nakon toga i konferenciju posvećenu borbi za pravo glasa, kao i zborove širom Srbije, Makedonije i Crne Gore. (SKEN) Konferencija je mobilisala veliki broj organizacija, ali i žena najrazličitijih profesija i staleža koje su se ujedinile u zahtevu za pravo da odlučuju o svojoj budućnosti. List je sledeće godine bio zabranjen, da bi nastavio da izlazi 1943. godine kao organ Antifašističkog fronta žena Jugoslavije. Časopis u potpunosti postaje posvećen narodnooslobodilačkoj borbi i borbi za izgradnju socijalističkog društva, za razliku od predratnog perioda u kojem je komunizam bio prikriveno promovisan.

Žena u Austrugarskoj

Žena iz 1. jula, 1912. godine: Prva žena poslanik u Austrougarskoj
– „U Austrougarskoj je prvi put izabrata žena za poslanika na češkom zemaljskom saboru, i to Češkinja. Mala Boleslava i Nimburk su gđu Vikovu Kunjetickovu izabrale. Ona se kandidovala sa programom mladočeske stranke i od 3.423 birača, koji imaju pravo glasa, dobila je 1.162 glasa.”

Tajne su uzrok skrnavljenja

„Nije lako govoriti o tom predmetu, ali je već krajnje vreme da se ozbiljno stane na put i prestane tajiti od dece oba pola sve što se odnosi na rođenje, brak itd.
Lažan stid zadržava mater da svoje sinove i kćeri o tome pouči.
Te se stvari moraju objasniti, ma kako da se izbegavaju. Desi se da se spomenu samo kao predmet o kome je neumesno govoriti, i to decu navodi da krišom razmišljaju šta u tome ima ružnog i ponižavajućeg.” (Žena, broj 2, 1912. godine)

Početak ženske periodike u svetu
Ladies Mercury, koji je počeo da izlazi 1693. u Londonu, smatra se prvim ženskim časopisom. Prvi časopis koji je objavljen u SAD je The Lady’s Magazine (1792). Godišnjaci poput almanaha, dnevnika i darovnica bili su dominantan oblik ženske periodike tokom 18. i početkom 19. veka. Reč moda u naslovu jednog ruskog nedeljnika prvi put je upotrebljena 1779. u časopisu Modnoe ezhemesyachnoe izdanie, ili Biblioteka dlya damskogo tualeta (Mesečna modna publikacija ili Biblioteka ženske odeće). Magazin je postao primer za rusku modnu ilustraciju.
U 19. veku časopisi namenjeni ženama sve više objavljuju poeziju i prozu različitog kvaliteta, a moda postaje tema broj jedan u američkoj ženskoj štampi. Žene su pre svega savetovane kako da budu savršene dame.
Prvi uspešan magazin za žene u Americi bio je Ladies’ Magazine (Sarah Josepha Hale’s) koji je počeo da izlazi 1828. godine. Sadržao je zabavu, ali je zagovarao i obrazovanje žena. Časopis je zapravo bio model prema kojem su kasnije nastali mnogi drugi časopisi. Kada je sredinom 19. veka započela masovna produkcija i distribucija zajedno sa jačanjem srednje klase, žene postaju prijemčiva ciljna grupa za izdavače. Tada se javljaju i prvi specijalizovani časopisi, uglavnom o domaćinstvu i porodici. Do početka Prvog svetskog rata na tržištu Velike Britanije postojalo je oko 50 časopisa namenjenih ženama.
I dok se u našim časopisima žene podučavaju kako da budu savršene domaćice, u Londonu od 1870. do 1890. izlazi Women’s Suffrage Journal koji zagovara žensko pravo glasa i jača svest o pravima žena. On je, između ostalog, sadržao i transkripte debata u engleskom parlamentu koje su se na bilo koji način doticali statusa i života žena. U SAD, nakon Prvog svetskog rada, sve veći broj žena postaje radno angažovan, što se odrazilo i na periodiku koja nastaje u tom periodu.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten