Naslovna  |  Info  |  Aktivnosti  |  Ulaganje Srbije u sopstvene strukture na Kosovu – više od 8 milijardi evra
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktivnosti

25. 11. 2015. Beograd, Priština

Autor: Fisnik Minci Izvor: Koha Ditore, NUNS

Srbija još čuva svoje prisustvo na Kosovu

Ulaganje Srbije u sopstvene strukture na Kosovu – više od 8 milijardi evra

Za projekat Kosovo Serbia: LIVE Fisnik Minci iz dnevnika Koha Ditore piše istražuje da li Vlada Srbije nastavlja da finansira svoje paralelne strukture na Kosovu, posebno opštine, kojima rukovode predsednici koji odgovaraju kako Prištini, tako i zvaničnom Beogradu.

Nije tajna da se sredstva za Kosovo izdvajaju u zvaničnom Beogradu 

Kancelarija za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije ovo procenjuje kao „normalno“, i priznaje da će ovo raditi i nakon formiranja Zajednice srpskih opština na Kosovu. Ovaj pristup Srbije je ocenjen kao štetan od strane kosovskih vlasti, koje su rekle da Zajednica srpskih opština neće biti funkcionalna bez potpunog raspuštanja paralelnih struktura.

Priština, Beograd, novembar – Murselj Huseini, bivši predsednik paralelne opštine Gora, godinama je obavljao zvanične dužnosti u okviru srpskih lokalnih vlasti, koje se od završetka rata neprestano protive vlastima kosovskih institucija. On je od 2008. do 2011. godine bio predsednik, i obavljao je izvršnu vlast „na crno“. Čak je u razgovoru za list „Koha Ditore“ priznao da je delovao nezakonito, prihvativši finansiranje iz Beograda, međutim verovanje da služi goranskoj zajednici nateralo ga je da nastavi ove aktivnosti.

„Da li sam bio svestan da radim protivno ustavnom poretku Kosova? U nekoj formi kažem da sam bio, ali neko verovanje me je nateralo da nastavim dok to verovanje nije počelo da bledi, kad sam uvideo situaciju da je Kosovo država... bio sam ubeđen da radim u interesu zajednice Gorana. Moja želja je bila da imamo podeljenu opštinu Gore, međutim to se nije realizovalo kako treba“, rekao je on ranije u ovoj godini. Huseini je smenjen od strane predsednika opštine Gora 2013. godine.

Međutim njegovo svedočenje je pokazatelj da Vlada Srbije nastavlja da finansira svoje paralelne strukture na Kosovu, posebno opštine, kojima rukovode predsednici koji odgovaraju kako Prištini, tako i zvaničnom Beogradu. . Nije tajna da se sredstva za Kosovo izdvajaju u zvaničnom Beogradu. Kancelarija za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije ovo procenjuje kao „normalno“.

Finansijska podrška doprinosi razvoju srpske zajednice

Mitrovica„Srbija prirodno finansira opštine na svojoj teritoriji, tako i opštine u autonomnim pokrajinama Vojvodina i Kosovo i Metohija“, kaže se u odgovoru ove kancelarije, gde se naglašava da su iznosi za ove destinacije javni. Ova kancelarija veruje da finansijska podrška doprinosi razvoju srpske zajednice, ali od ovoga mogu imati korist i ostali stanovnici.

„Ovi fondovi idu formalnim kanalima, i niko ne treba da ima averziju prema činjenici da Srbija pomaže razvoj srpske zajednice na Kosovu, jer od toga indirektno imaju korist svi stanovnici pokrajine“, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije.

Na osnovu informacija prikupljenih od civilnog društva u Beogradu, Vlada Srbije izdvaja velika sredstva da održi u životu svoje prisustvo na Kosovu. Na onlajn platformi Centra za praktičnu politiku, koja se zove „Koliko košta Kosovo?“, piše da je od juna 1999. godine do danas, Vlada Srbije, po procenama zvaničnika, na Kosovo trošila po pola milijarde evra godišnje. „Ukupna procenjena vrednost (troškova za Kosovo), u evrima, do ovog trenutka je 8.23 milijardi evra“, piše na ovoj platformi.

Najveći deo sredstava Vlade Srbije, prema procenama ovog centra, ide na takozvane paralelne strukture, gde pre svega ulaze sredstva Ministarstava za prosvetu, zdravlje, rad i socijalne politike i slično. Takođe se izdvajaju sredstva i za plate zaposlenima u javnim preduzećima.

Na budžetu Republike Srbije, za 2015. godinu, na delu posvećenom Kancelariji za Kosovo i Metohiju, nalaze se cifre za dodelu podrške za funkcionalnost institucija i organizacija na teritoriji Kosova i Metohije, zatim podrška za funkcionalnost i unapređenje administrativnih kapaciteta na lokalnom nivou, podrška za funkcionalnost edukativno-obrazovnih institucija u skladu sa mrežom škola i predškolskih institucija, zatim podrška za funkcionalnost zdravstvenih institucija, i tako redom.

Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, pre nekoliko meseci je izjavio da njegova država ima 29 privremenih organa na Kosovu, sa više od 5 hiljada zaposlenih.

Nijedna finansijska podrška Srbije za opštine na Kosovu nije išla preko Trezora

Na drugoj strani, opštine sa srpskom većinom dobijaju sredstva i iz budžeta Kosova.

Ove godine Gračanica je imala više od 6 miliona evra, a za kapitalne investicije više od 2.7 miliona evra. Leposavić je imao budžet od blizu 3 miliona evra, sa sumom od 1.1 milion evra za kapitalne investicije. Zubin Potok je imao oko 2 miliona evra, od kojih 620 hiljada evra za kapitalne investicije. Zvečan je ukupno imao više od 1.8 miliona evra, sa 836 hiljada evra za kapitalnie investicije. Severna Mitrovica više od 4 miliona evra, 933 hiljada evra za kapitalne projekte. Štrpce više od 3 miliona evra, za kapitalne investicije 535 hiljada evra. Budžet Parteša je bio preko 800 hiljada evra, sa samo 26 hiljada evra za kapitalne investicije. Oko 800 hiljada evra je bio i budžet Klokota, sa 36 hiljada evra za kapitalne investicije. Ranilug je upravljao budžetom od 1.2 miliona evra, 97 hiljada evra za kapitalne investicije, dok je Novo brdo imalo više od 2 miliona evra, sa 100 hiljada evra kapitalnih investicija.

Sve ove opštine prema kosovskom zakonodavstvu mogu dobiti finansijsku pomoć od Republike Srbije.

Zakon o lokalnoj samoupravi, u članu 30 dozvoljava opštinama da „sarađuju unutar njihovih nadležnosti, sa opštinama i institucijama, ukjučujući i državne agencije Republike Srbije“, i objašnjava da takva saradnja može biti u formi pružanja finansijske i tehničke pomoći od strane srpskih institucija, uključujući stručno osoblje i opremu, u primeni opštinskih nadležnosti.

Zakon o lokalnim finansijama kao opštinske izvorne finansiranja priznaje i finansijsku pomoć od Srbije.

Dok Zakon za upravljanje javnim finansijama i odgovornostima, u članu 59 je u celini posvećen finansijkoj pomoći od Republike Srbije. Tu se kaže da opštine imaju pravo da prihvate finansijsku pomoć od Republike Srbije. Takođe se objašnjava da se pod finansijskom pomoći od Republike Srbije za jednu opštinu podrazumevaju prihodi posvećeni toj opštini i koriste se od strane te opštine samo za ciljeve koje se tiču direktnog vršenja njihovih opštinskih nadležnosti.

Na osnovu ovih zakonskih odredbi opštine treba da obezbede da se sva finansijska pomoć deponuje na zvaničnom bankarskom računu, u skladu sa Zakonom za upravljanje javnim finansijama, u jednoj od komercijalnih banaka, koja je sertifikovana od strane Centralnog bankarskog autoriteta Kosova. Ako se finansijska pomoć deponuje u jednoj komercijalnoj banci, opština treba da upiše to deponovanje u Registar računovodstva trezora.

Međutim, portparol Ministarstva finansija u Vladi Kosova, Muharem Šahini, saopštio je da do sada nijedna finansijska pomoć od Srbije nije registrovana i da u tom smislu nisu ispoštovane odredbe zakona.

„Što se tiče pružanja finansijske pomoći od strane Republike Srbije za kosovske opštine sa srpskom većinom, informišem vas da do sada nijedna finansijska podrška ili donacija nije išla preko Ministarstva finansija, odnosno Trezora“, rekao je Šahini.

Osim gore navedenih mogućnosti za opštine sa srpskom većinom, na Briselskim razgovorima postignut je još jedan poseban aranžman za sever Kosova. Dažbine koja se plaćaju na prelazima Jarinje/Rudnica i Tabavije/Brnjak ići će u Fond za razvoj severa. Prema obaveštenju Kancelarije Evropske Unije na Kosovu, za septembar, na račun Fonda su legla sredstva od oko 7.2 miliona evra.

Pre nekoliko meseci, opština Severna Mitrovica je dobila tri projekata od Fonda za razvoj, u iznosu od 1.5 miliona evra, koji će biti korišćeni za izgradnju vatrogasnog centra, za podršku i razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i za ekspropriaciju zemljišta za izgradnju nove zgrade za opštinu. Bord će razmatrati i ostale projekte koje su podnele severne opštine i odlučiće u nekoj drugoj fazi. U Upravnom odboru Fonda su Samuel Žbogar, predsedavajući odbora u svojstvu specijalnog predstavnika EU na Kosovu, ministar finansija vlade Kosova, Avdulah Hoti, u ime kosovskih vlasti, i Danijela Zubac, u ime srpske zajednice, i oni odlučuju o radu Fonda.   

Priština alarmira Brisel o upadima Beograda

Vlada Kosova je ranije poslala Briselu izveštaj u kome informiše EU o stepenu primene postignutih dogovora između Kosova i Srbije, i u tom izveštaj se alarmira zbog upada (mešanja) od strane Beograda.

U ovom dokumentu, Vlada Kosova priznala je da je proces integracije severa stvorio paradoksalnu situaciju, jer izabrani organi putem izbornog procesa vrše istovremeno i paralalne delatnosti u funkciji države Srbije.

„Za vreme dok izveštavamo nastavljaju se negativni trendovi prouzrokovani od strane Srbije. Na jednoj strani Srbija radi na primeni dogovora iz Brisela, dok na drugoj strani nastavlja da podržava svoje ilegalne paralelne strukture na Kosovu. Ovaj štetan pristup Srbije stvorio je paradoksalnu situaciju, jer na severnom delu Kosova i šire, deluju obe opštinske strukture, legalne i ilegalne.  Ovaj fenomen je rasprostranjen po celom Kosovu“, kaže se u izveštaju. „Srbija nastavlja da podržava politički i finansijski paralelne ilegalne strukture“.

Zbog upada i paralelizma koji dolaze iz Srbije, Vlada je priznala da četiri severne opštine nisu uspele da obezbede usluge građanima, kako je predviđeno zakonima Kosova. Takođe se priznaje da umesto njih se nude usluge nezakonito od opštinskih ilegalnih struktura.

Prema Briselskom sporazumu, četiri severne opštine koje imaju jake veze sa Srbijom, učestvovale su na lokalnim izborima na Kosovu 2013. godine. Međutim, ilegalne opštine Srbije na Kosovu nastavljale su da operišu i smetaju rad legalnih opština. Nakon izbora predsednika i drugih legalnih vlasti, zvanični Beograd je imenovao, u nekim slučajevima iste ljude kao predsednike ilegalnih opštinskih vlasti. Takvi su slučajevi u opštini Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić, Zubin Potok i Štrpce.

Fisnik Korenica, iz Grupe za pravne i političke studije, kaže da je ovaj model duple suverenosti koji Srbija gura napred, ima za cilj uništavanje koncepta da je Republika Kosovo jedinstvena i nedeljiva. Prema njegovom mišljenju, ova pojava ozbiljno šteti kapacitetima Kosova, da u odnosima sa drugim državama, ali i sa međunarodnim organizacijama, izgleda kao ozbiljna država.

„Strateški Srbija instalira krug vlasti koji je poznat i EU, i putem ovog kruga legitimiše svoje institucionalno prisustvo na Kosovu, ali i konačno onemogućava zastupljenost Srba na Kosovu prema Ustavu i institucijama Republike Kosovo“, rekao je Korenica.

„Tako nešto otvara mnoga poglavlja osporavanja Kosova, kako u unutrašnjem, tako i u inostranom pogledu, i stvara situacije koje omogućavaju Vladi iz Beograda da bude unutrašnji politički faktor za svaki važan proces na Kosovu, što je ozbiljna pretnja ustavnoj demokratiji naše republike“.

Beograd nastavlja sa idejom „konstruktivne dvosmislenosti“

U međuvremenu, rukovodilac Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, Marko Đurić, u intervjuu za dnevni list „Koha Ditore“ ovo je nazvao konstruktivna dvosmislenost.

 „Ono što je dobro je da imamo institucije koje prepoznaju i jedna i druga strana. I to je ono što mi želimo da postignemo. Da ostavimo po strani priču da postoje institucije jedne ili druge strane. Na Kosovu i Metohiji treba da postoje zajedniče institucije i da funkcionišu nezavisno od sporova oko pitanja o statusu. I to je ono što ja zovem konstruktivna dvosmislenost“, rekao je on.

Međutim, isto mišljenje nemaju zvaničnici Vlade Kosova. Ministar za dijalog, Edita Tahiri, je na početku ove godine poslala dopis Evropskoj Uniji, gde je pisala da Srbija ovim destruktivnim radnjama ima za cilj obarenje svih dostignuća dijaloga u Briselu za normalizaciju međudržavnih odnosa Kosova i Srbije, i da narušavaju mir i stabilnost u regionu.

„Ilegalni upadi Srbije na Kosovo uvek su bili negativni i stvaraju tenzije i destabilizaciju. Ovi potezi nisu u skladu sa politikom EU za dobro susedstvo i regionalnu stabilnost, nego su očajnički potezi kojima se pokušava ometanje demokratske legitimnosti i rad predsednika opština koji su izabrani na regularan način u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Kosovo“, rečeno je u reagovanju Vlade Kosova.

Pre nekoliko nedelja vladini zvaničnici na Kosovu su rekli da ova situacija neće trajati dugo.

Zamenik ministra za lokalnu samoupravu, Bajram Gecaj, rekao je da rade na tome da dođe kraj nošenja u isto vreme „dva šešira“.

„Još imamo problema sa uspostavljanjem punog autoriteta na celoj teritoriji Kosova“, rekao je on. „U Briselu smo se usaglasili da Zajednica srpskih opština neće biti funkcionalna bez celokupnog raspuštanja paralelnih struktura, uključujući i dvostruke funkcije“.

Na drugoj strani, Kancelarija za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije potvrđuje da će nastaviti sa podrškom za opštine sa srpskom većinom i nakon osnivanja Zajednice srpskih opština.

„Kada se formira Zajednica srpskih opština, Srbija će nastaviti da intenzivno pruža finansijsku i drugu podršku za opštine sa srpskom većinom na Kosovu, što nema nikakve veze sa činjenicom da se ovim opštinama prenose sredstva i sa pokrajinskog budžeta Kosova“, saopštila je ova kancelarija.

U međuvremenu, bivši predsednik paralelne opštine Gora, Murselj Huseini, priznao je da se kaje što je vršio ovu dužnost jer je od smene postao nepoželjan za Srbiju, a još više sa kosovske institucije.

„Želeo sam da imamo jaku opštinu, verovao sam da će stvari jednog dana doći na svoje, bilo u Srbiji, bilo na Kosovu, iako pod Srbijom jako teško... Kajem se, jer kao ličnost sada osećam da sam izgubljen“, rekao je Huseini. 

Komentari (1)

ostavi komentar
čet

26.11.

2015.

расељеник са Косова [neregistrovani] u 21:09

новци

Пола милијарде евра годишње донира Србија Косову?!?Па шта је ту ново?!?И пре "99 Србија је помагала Косово са приближно истим износима...

Odgovori

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten