Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktivnosti

04. 09. 2015.

Autor: Vuk Jeremić Izvor: Danas

NA LICU MESTA : Koja su očekivanja Srba i Albanaca od zajedničkog suda u Kosovskoj Mitrovici?

Srbi strahuju od kosovskih zakona

Kosovska Mitrovica - Zebnja, nepoverenje i borba za očuvanje sopstvenih pozicija. To je atmosfera u kojoj Srbi sa severa Kosova dočekuju sud u Kosovskoj Mitrovici koji bi, prema dogovorima iz Brisela, trebalo da počne sa radom ovog septembra. Prvi put od okončanja sukoba 1999, Srbi i Albanci na severu će, zahvaljujući sporazumu koji su potpisali njihovi politički lideri, pravdu potraživati od institucije, koju i jedni i drugi priznaju kao svoju. Ipak, kao i u većini drugih stvari ovde, očekivanja pravnika od otvaranja ovog suda se upadljivo razlikuju u zavisnosti od toga sa koje strane Ibra stoje.

Briselski sporazum o pravosuđu su u februaru ove godine potpisali premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa. Njime je predviđeno osnivanje Osnovnog suda u Mitrovici koji će biti smešten u dve zgrade. Deo suda će se nalaziti u postojećoj zgradi suda u severnom delu grada, dok će drugi deo biti u zgradi Jugobanke južno od mosta na Ibru. Uz sud, sporazum iz Brisela podrazumeva da će od septembra početi sa radom i Kancelarija osnovnog tužilaštva, koja će takođe biti smeštena u severnoj Mitrovici.  

KOJE SU NADLEŽNOSTI?

U zgradi suda na severu radiće 10 sudija albanske i 14 sudija srpske nacionalnosti. Ovaj sud će biti nadležan za teška krivična dela, opšti kriminal i građansku materiju. Osnovni sud u južnom delu Mitrovice biće nadležan za lakša krivična dela, maloletničku delinkvenciju i parnične postupke i u njemu će pravdu deliti 14 albanskih i 11 srpskih sudija. U svakoj od zgrada će raditi po 54 članova osoblja većinske i 26 manjinske nacionalnosti. Pored toga, sud će imati i ogranke u Zubinom potoku i Leposaviću, većinski srpskim opštinama, i u njima će raditi po dvoje srpskih sudija i sedam članova osoblja.

U tužilaštvu će raditi 18 tužioca, po devet sa obe strane. Na severu će se nalaziti i ogranak Apelacionog suda u kojem će sedeti dvoje sudija albanske i pet srpske nacionalnosti. Veće Apelacionog suda biće druga instanca za sve sporove u kojima su stranke Srbi i u ostalim sudovima na Kosovu.

Predsednik Osnovnog suda će biti Srbin, glavni tužilac Albanac, dok će na čelu ogranka Apelacionog suda takođe biti Srbin. Sudiće se po kosovskim zakonima. I upravo od ovog poslednjeg podatka srpska zajednica na severu najviše strahuje. U Kosovskoj Mitrovici se sve, pa i zakon, posmatra kroz vizuru etničkog sukoba. Otuda i zebnja da će zajednički sud koji deli pravdu po kosovskim zakonima biti iskorišćen kao produžena ruka kosovske politike koja se percipira kao antisrpska. Ali, niko od pripadnika pravosudne zajednice na severu Mitrovice vam to neće reći javno. Razlog za to je što strah od utapanja u kosovske institucije bledi u poređenju sa strahom od gubitka posla, a Briselski sporazum nesporno nudi radna mesta.

"Prihvatanjem Briselskog sporazuma mi smo pronašli način da se borimo kroz institucije. Ili si za stolom, ili si na njemu", kaže nam izvor koji se dobro razume u pravosudna pitanja na severu Kosova. Uslov za razgovor je, naravno, anonimnost.

Iako su za popunjavanje mesta u sudovima i tužilaštvima kosovske pravosudne institucije organizovale konkurse kako bi nominalno bili odabrani najkvalitetniji kadrovi, njihovo sprovođenje je izuzetno netransparentno. A netransparentnost je odlična klima za postavljanje politički podobnih ljudi. Iz dobro obaveštenih izvora saznajemo da su mesta u sudovima skoro popunjena, ali kako nam je rečeno, nije stvar samo postaviti ljude, već treba postaviti prave ljude.

A razlog za postavljanje "pravih ljudi" je upravo zbog toga što se sudska vlast vidi kao polje političke borbe. "Jako je važno što smo sporazumom dobili kontrolna mesta u Apelacionom sudu. Oni nama deset godina, mi njima tri. Oni nama teško krivično delo, mi ga preinačimo", navodi naš sagovornik.  

NIZ PITANJA OSTAJU OTVORENA

Potpisivanje sporazuma, koji su političke vođe na obe strane, predvidivo, predstavile kao svoju pobedu, ostavilo je otvoreno niz pitanja na koja je odgovor gotovo nemoguće dobiti zvaničnim putem. Jedno od tih je, šta će se dogoditi sa srpskim sudijama koje ne žele da se integrišu? U Ustavu Srbije jasno piše da je sudijska funkcija stalna i samim tim država mora pronađe mesto i za one ljude koji ne pristaju da sude po kosovskim zakonima. Prema rečima našeg sagovornika, niko ko to ne želi, neće morati da se integriše. On tvrdi da je sa srpskim zvaničnicima dogovoreno da za te ljude bude donesen zakon koji će sudijama sa Kosova omogućiti da idu u prevremenu penziju. Tu penziju bi trebalo da isplaćuje Srbija i iznosila bi 90 odsto od plate koju sada primaju.

Pravne nedoumice prate i one sudije koje pristanu da sude po kosovskim zakonima. Više puta je postavljeno pitanje da li će oni morati da postanu državljani Kosova da bi se bavili svojim poslom?

"Ma kakvo državljanstvo, kakvo polaganje zakletve, ništa od toga neće biti. Njima (kosovskim zvaničnicima) je važna krajnja stanica, a to je da se sudi po kosovskim zakonima", decidan je naš sagovornik.

S druge strane, u sudu u Vučitrnu koji se nalazi sa južne strane Ibra odbacuju mogućnost da će implementacija dogovora iz Brisela biti iskorišćena za bilo kakvu pravnu diskriminaciju građana srpske nacionalnosti. Bunjaku Perćuku, predsednica Osnovnog suda u Vučitrnu, kaže za Danas da će rad zajedničkog suda doprineti pravnom uređenju života u celoj Kosovskoj Mitrovici.

"Integracija pravosuđa na Republici Kosovo nema za nameru diskriminaciju jedne grupe građana Republike Kosovo zato što zakon u našem sudskom sistemu sve tretira ravnopravno", navodi Bunjaku Perćuku. Ona dodaje da je, time što sudovi na severu Kosova nisu funkcionisali poslednjih osam godina, napravljena šteta svim građanima ovog regiona, Albancima kao i Srbima i da će stoga, integracijom sudova, diskriminacija biti eliminisana u celosti.

"Mi ne gledamo da li je stranka u predmetu srpske ili albanske nacionalnosti, za nas su svi isti i ravnopravni pred sudom, u okviru prava koja im pripadaju Ustavom Republike Kosovo i važećim zakonima", ističe naša sagovornica.  

SLUČAJ "IVANOVIĆ"

Ipak, biće potrebno mnogo više od reči da bi se građani srpske nacionalnosti ubedili u nepristrasnost novog suda. Da bi se steklo poverenje u novi pravni poredak zakon istinski mora da bude slep spram nacionalnosti građana, a on to, barem u perspektivi Srba, još nije. Slučaj koji najbolje ilustruje zebnju građana srpske nacionalnosti da će integrisano pravosuđe biti produžetak političke borbe drugim sredstvima, je suđenje Oliveru Ivanoviću.

Ivanović, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju u vladi Mirka Cvetkovića i lider građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda (SDP) je uhapšen 27. januara 2014, godine zbog optužbe da je 14. aprila 1999. i 3. februara 2000. počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva i podsticanje na teško ubistvo više Albanaca u Kosovskoj Mitrovici. Pored njega uhapšeno je još četvoro građana srpske nacionalnosti. Za Srbe sa severa Kosova Ivanović je nesporno politički lider "koji je jedini umeo da artikuliše interese kosovskih Srba" i neko ko je mogao i da se usprotivi Beogradu, ukoliko je smatrao da radi protiv tih interesa.

On je nedavno, više od dve nedelje štrajkovao glađu kako bi mu bilo omogućeno da se brani sa slobode. Bezuspešno, pošto je Apelacioni sud u Prištini odbio njegovu žalbu na odluku o produženju pritvora. Ukoliko ga Međunarodno sudsko veće Osnovnog suda u Mitrovici osudi, Ivanović bi mogao da bude osuđen i na doživotnu robiju.

Za njegovog advokata, Đorđa Vlajića, suđenje Ivanoviću je politički motivisano.

"Ja ne mogu da znam zasigurno da je u pozadini politički motiv, ali tužilaštvo nije iznelo nijedan dokaz kojim bi opravdalo optužnicu. A ako se optužnica ne temelji na pravnim razlozima, jedino preostaju politički", kaže Vlajić. Prema njegovim rečima, niko od svedoka tužilaštva, a u dosadašnjem toku suđenja ih je bilo više od četrdeset, nije potvrdio navode optužnice.

"Čak ni ljudi koji su u sukobu izgubili članove porodice i svedoci čiji je identitet bio zaštićen nisu mogli da kažu da je Ivanović učestvovao u ratnim zločinima", navodi Vlajić. Za njega nema dileme, presuda njegovom klijentu će jasno pokazati šta Srbi mogu da očekuju od rada novog, zajedničkog suda.

"Ukoliko Olivera Ivanovića osude na makar jedan dan zatvora, to je znak da svako od nas u bilo kom trenutku može da bude uhapšen", jasan je Vlajić. 

NEMA ALTERNATIVE

U takvoj situaciji, gde se svaka pojava posmatra kroz etničku dimenziju, teško je očekivati da će građani sa severa Kosova bez rezerve prihvatiti novi pravni sistem. Rane su isuviše sveže, a nepoverenje duboko ukorenjeno. Ipak, stvarna alternativa novom sudu ne postoji. Građani isuviše dobro znaju koliko pravne (ne)sigurnosti su imali u godinama nakon sukoba. Kako nam je više ljudi reklo, nakon rata su u praksi na severu Kosova funkcionisala dva suda, jedan na severu, drugi na jugu. Onaj na severu je uživao poverenje građana srpske nacionalnosti i imao je, u skladu sa skromnim mogućnostima, iskrenu želju za radom, ali nije imao policiju koja bi odluke suda sprovodila. S druge strane, sud na drugoj strani grada jeste imao organe prisile, ali je uglavnom samo zavodio predmete, bez postupanja, znajući dobro da ne uživa legitimitet na severu. I dok su se svi bavili visokom politikom i statusnim pitanjima, ovaj paradoks je ostavio sever Kosova u potpunoj pravnoj anarhiji. Da li će novi sud popraviti stanje u ovoj oblasti ostaje da se vidi. To u krajnoj liniji prevashodno zavisi od nosioca pravosudnih funkcija i njihovoj volji i mogućnosti da se odupru politici. Ukoliko budu jednaki pred zakonom, građani svih nacionalnosti će imati poverenje u novi sud, a onda će postati manje bitno ko je koje nacionalnosti. 

Ovaj istraživački tekst je proizveden u okviru projekta Kosovo Serbia: LIVE koji finansira Evropska unija u okviru Podrške civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013 i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

 

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten