Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktivnosti

21. 07. 2015. Priština, Kosovo

Autor: Lavdim Hamidi Izvor: Zeri

PROJEKAT KOSOVO SERBIA: LIVE

Balkanski putevi migranata

Objavljujemo prvi u nizu istraživačkih tekstova proizvedenih u okviru projekta razmene novinara beogradskih i prištinskih medija.

Subotica via Preševo

Hiljade migranata iz žarišta sukoba na Srednjem istoku su preplavili zemlje Balkana, odakle ilegalno odlaze u EU. Oni plaćaju ogromne sume novca balkanskim krijumčarima ljudi

Piše: Lavdim Hamidi, nedeljnik "Zeri", Priština

Ahmed (30 godina), iz Sirije, otvara novčanik i broji pare koje su mu ostale nakon što je platio 200 evra jednom krijumčaru kako bi ga, zajedno sa troje članova porodice, prevezao kolima iz Preševa do Bujanovca.

Na kratkoj relaciji, ne dužoj od 20 kilometara, krijumčari u Preševskoj dolini zarađuju velike sume novca za prevoz mnogobrojnih migranata iz Sirije, Avganistana, Pakistana… Oni dugo putuju, prelazeći pritom ilegalno granice raznih balkanskih država kako bi doprli do Evropske unije. Ahmed kaže da ima već nekoliko meseci od kada je pošao iz Sirije, gde se vodi žestoki rat između terorističke grupe ISIS i provladinih snaga Bašar al Asada.

Na samom početku, iz Sirije su prešli u Turske, a nakon toga u Grčku odakle su nastavili svoje dugo i naporno putešestvije ka Makedoniji i Srbiji, s ciljem da dodju do Mađarske, a nakon toga do Austrije.

“Za plovidbu čamcem iz Turske ka Grčkoj platili smo hiljade dolara krijumčarima. Odatle, dok nismo stigli do Makedonije, potrošili smo dosta para, a mnogo trošimo i ovde u Srbiji”, objašnjava Ahmed.

On kaže da su zajedno sa troje članova porodice pretpreli stvarnu dramu tokom ovog dugog putovanja na kojem su ih, osim hiljade potrošenih evra, fizički napali i pokušali da ih opljačkaju.

“Iz Makedonij smo ušli u Preševo gde smo morali da uzmemo dokument kojim se obavezujemo da napustimo Srbiju u roku od 72 sata. Broj onih koji su čekali na sličan papir je bio ogroman. Zato smo odlučili da ne čekamo i nastavili smo ka Bujanovcu, gde su nam za prevoz automobilom tražili 50 evra po osobi, ili 200 evra za nas četvoro, za relaciju koju smo prošli za manje od 20 minuta”, kaže on.

Spavaju na asfaltu

Foto: ZeriDeset sati je izjutra 20. juna ove godine, i broj migranata, uglavnom iz žarišta ratova i sukoba na Srednjem istoku, koji su se okupili na Autobuskoj stanici u Bujanovcu je dostigao preko 50.

Većina njih su mladi ljudi, ali među njima je bilo i žena i dece koji su se prostrli po afsaltu kako bi se odmorili.

Svi su planirali da naveče pođu ka Subotici, ali iz Autobuske stanice obaveštavaju da su sve karte “Niš ekspresa”, koji održava ovu redovnu liniju, već rasprodate, ne samo za danas, već i za naredna dva dana, i da nema slobodnih mesta u autobusu.

Priča se da je samo kompanija “Niš ekspres” prihvatila prevoz migranata sa Srednjeg istoka, slično kao što je uradila i krajem prošle i početkom ove godine sa izbeglicama sa Kosova koji su ilegalno iz Srbije išli ka Mađarskoj, a nakon toga ka raznim zemljama Evropske unije.

Bahram iz Avganistana kaže da je dan ranije kupio autobusku kartu za Suboticu, koja ga je koštala oko 30 evra, nadajući se da će naveče napokon naći slobodno mesto u autobusu koji polazi u 21:45.

On tvrdi da je iz Makedonije u Srbiju prešao pešice zajedno sa mnogobrojnim drugim migrantima, među kojima je bilo i trudnih žena i dece.

Oni koji imaju karte čekaju autobus i po nekoliko sati, ostali polaze ka poljima ovog naselja sa većinskim albanskim stanovništvom, u potrazi za prenoćištem.

Pre nekoliko meseci desila se tragedija u jednom selu u blizini Bujanovca. Teretni voz iz pravca Skoplja je usmrtio dvojicu migranata koji su zaspali na šinama železničke pruge u ovom gradu.

Zvaničnici UNHCR-a tvrde da broj izbeglica koji poslednjih meseci u Srbiju dolaze preko Makedonije sa Srednjeg istoka i iz Avganistana, i broj onih koji se u Preševo prijavljuju za pomoć, dnevno dostiže brojku od 200.

Pljačkanje migranata

Beljgzim Kamberi iz Odbora za ljudska prava u Preševskoj dolini, tvrdi da je veliki promet migranata koji su tokom poslednjih nedelja stizali u Preševo, ali i u Bujanovac, razotkrio nesposobnost državnih republičkih i lokalnih vlasti. Prema njegovim rečima, više od tri nedelja, migranti “žive” u neljudskim uslovima, pod otvorenim nebom, bez ikakve pomoći i bez osnovnih zdravstvenih uslova. Ovo je, kaže Kamberi, podstaklo samorganizovanu solidarnost građana.

“Birokratija javnih vlasti je propraćena i nedostatkom efikasnosti lokalnih organizacija, kao što su Crveni krst ili Krizni štab Republike Srbije, a ima i ksenofobičnog, ali i neprofesionalnog odnosa policijskih i graničnih jedinica prema migrantima koji, pritom, krše međunarodne norme i konvencije”, kaže Kamberi.

Kamberi potvrđuje da je krijumčarenje migranata već mesecima evidentno u Preševskoj dolini i, kako kaže, u pojedinim slučajevima u to su bili uključeni i pripadnici službe bezbednosti.

“Zasigurno je da su u pojedinim slučajevima u to bili uključeni i pripadnici službe bezbednosti, što je potvrdila i sama policija, koja je u nekoliko simboličnih akcija preduzela kaznene mere protiv svojih pripadnika zbog ilegalnog krijumčarenje migranata. U svakom slučaju, ovakav masivan I dinamičan promet migranata na jednom tako malom geografskom području se ne može zamisliti bez tolerancije bezbednosnih struktura”, izjavljuje Kamberi.

On dodaje da je, prema migrantima, najviše slučajeva pljačkanja zabeleženo u Makedoniji, iako je bilo sličnih slučajeva i u Srbiji.

“Tarife” za krijumčarenje, prema Kamberiju, izgleda da variraju u zavisnosti od mesta, vremena i uslova.

“Ali ono što se moglo primetiti je da je krijumčarska mreža dobro organizovana iz nekolika centara rasporedjenih na različitim lokacijama, s ove i one strane granice. Krijumčarenje je posledica i nedostatka adekvatnog regionalnog zakonodavnog okvira, koji je u realnosti u službi krijumčara i koji je na neki način ‘legalizovao’ krijumčarenje”, podvlači Kamberi.

Kazna ili zatvor

Foto: ZeriSrpska policija u Subotici, poslednjem gradu na granici sa Mađarskom, izvlači iz furgona 30 osoba sa lisicama na rukama, uglavnom državljana Sirije, Avganistana i Pakistana, da bi ih potom predali Sudu za prekršaje u ovom gradu.

Njih su pri ilegalnom pokušaju prelaska granice zaustavile mađarske vlasti koje su ih potom predale srpskoj policiji. Nakon što izađu pred Sud za prekršaje, svako od njih je obavezan da plati kaznu od 5.000 srpskih dinara, ili oko 41 evra. Ako nemaju novaca da plate kaznu, moraju da izdrže četiri dana u zatvoru.

Međutim, hapšenje od strane mađarske policije i kažnjavanje u sudu u Subotici ih ne odvraća od  namere da stignu u Evropu. U nekim slučajevima, pri pokušaju ilegalnog prelaska granice, uhvaćeni su isti pojedinci koji su suočili sa srpskim sudijima, platili kaznu, a onda opet nastavili putovanje ka Mađarskoj.

Mađarske vlasti daju do znanja da je u njihovu državu tokom prve polovine godine ušlo preko 50.000 migranata, 95 odsto preko Srbije. Tokom prva tri meseca najveći broj migranata koji su ilegalno prelazili granicu iz Srbije u Mađarsku su bili građani Kosova, a posle njih oni sa Srednjeg istoka.

Mladen Mrdalj, šef srpske policije Regionalnog graničnog centra sa Mađarskom, kaže da je poslednjih meseci povećan broj ilegalnih migranata u njihovoj zoni odgovornosti.

Tokom prvih pet i po meseci ove godine, tvrdi on, zabeleženi su dvostruko veći rezultati nego u istom periodu protekle godine, kako u broju sprečenih pokušaja ilegalnog prelaska granice, tako i po broju uhapšenih.

Srpska policija je dosad izveštavala i o hapšenju jednog broja lica osumnjičenih za krijumčarenje  migranata.

Ljubo Simić, predsednik Suda za prekršaje u Subotici, kaže da na osnovu statistika koje poseduju, ovaj sud je od 1. januara ove godine procesuirao 3.500 slučajeva državljana Avganistana, Sirije... Prema njegovim rečima, nakon što plate minimalnu kaznu, oni se puštaju na slobodu.

Spasioc migranata

Tibor Varga vodi jednu humanitarnu organizaciju u Subotici. Već pet godina on se brine o obezbeđivanju besplatne hrane i obuće za migrante koji pristižu u ovaj grad. Migranti spavaju u prostoru ciglane u Subotici, koja ne funkcioniše pošto je privatizovana, ali ovo je mesto bilo prebivalište za hiljade migranata u poslednjih pet godina.

On kaže da je poslednjih meseci povećan broj migranata iz Avganistana, Pakistana i Sirije, i da se svakog dana se služi besplatna hrana za oko 200 migranata.

“Oni koji dolaze ovde su umorni i iscrpljeni. Nisu ni u dobrom zdravstvenom stanju, nakon što su prešli hiljade kilometara kako bi stigli dovde. Mi se trudimo da im, u okviru mogućnosti, obezbedimo hranu i obuću, uz našu i uz pomoć raznih donatora”,  kaže on.

Pored napola porušene zgrade ciglane, na čijem zidu su ispisana arapska imena, trojica odraslih i jedan dečak kofama vade zagađenu vodu iz bunara. Varga kaže da se voda iz bunara ne može piti, ali migranti je koriste za pranje na otvorenom prostoru.

“Uslovi u kojima žive, u prostorijama ciglane koja ne radi već godinama, su užasni ali pošto drugog izbora nema, mi im ovde donosimo hranu i obuću,” kaže on.

Tibor Bognar, sekretar Mesne zajednice u Paliću kod Subotice, odakle migranti polaze na ilegalan prelazak srpsko - mađarske granice, kaže da migranti nastavljaju da dolaze tokom celog dana, i da njihov broj nije nimalo opao. Stanovnici Palića su, po njegovog proceni, pomalo zastrašeni od ovog velikog broja migranata, iako do sada nije zabeležen nijedan eksces.

Originalni tekst na albanskom jeziku možete pročitati na sajtu Zeri ili KosovaLive360.


Ovaj istraživački tekst je proizveden u okviru projekta Kosovo Serbia: LIVE koji finansira Evropska unija u okviru Podrške civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013 i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten