Naslovna  |  Info  |  Aktivnosti  |  Novi zakon o informisanju, stara praksa finansiranja
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktivnosti

24. 11. 2014. Beograd

Autor: Predrag Blagojević Izvor: NUNS

Novi zakon o informisanju, stara praksa finansiranja

I pored jasne zabrane podele novca medijima mimo posebnog konkursa, kako propisuje novi Zakon o informisanju, niške vlasti nastavljaju da novac građana dodeljuju na tenderima čiji je ishod unapred poznat

Pravdajući se da je reč samo o nastavku ranije započetog postupka, koji je obustavljen jer "su sve pristigle ponude bile neprihvatljive", gradska Uprava za kulturu je 19. septembra, punih mesec dana od stupanja na snagu novog Zakona, raspisala javnu nabavku za "informisanje od značaja za Grad Niš".

Komisija sastavljena od funkcionera partija na vlasti i službenika gradske uprave dobila je zadatak da odabere najjeftiniju ponudu "dnevnih štampanih medija" koji su voljni da za 3 miliona dinara objavljuju informacije o aktivnostima gradskih vlasti, gradske oglase i saopštenja najmanje 25 puta mesečno.

Pored činjenice da već godinama južno od Beograda izlazi samo jedna dnevna novina - niške Narodne novine - gradonačelnik Niša Zoran Perišić pojašnjava da su pravo učešća imali i nacionalni mediji. Međutim, gradonačelnik je odbio da odgovori na pitanje zbog čega je kao dodatni uslov na tenderu postavljeno da se pomenuti tekstovi objavljuju na "naslovnoj, 2, 3. i 14. strani".

Umesto odgovora postavio je pitanje. “Zašto vam smeta 14. strana? Da li bi bilo bolje da je na 12. ili na 10. strani?”

S obzirom na to da su jedino Narodne novine poslale ponudu na prethodni tender, gradska Uprava je na ponovljeni, takozvani pregovarački postupak, pozvala samo taj medij.

Iako načelno ne spori da je sam postupak sproveden po Zakonu o javnim nabavkama, predsednik Nacionalne koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović smatra da prostora za sumnju ipak ima. On ukazuje na to da su upravo uslovi po kojima je postupak sproveden u potpunosti prilagođeni jednom, unapred poznatom ponuđaču, što je, kako ocenjuje, u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama.

Po njegovom mišljenju ovakav način raspodele novca je "klasična de minimis državna pomoć" za koju treba ispitati opravdanost.

“Za početak, bilo bi dobro da gradonačelnik Niša objasni zbog čega kroz fingiranje javne nabavke dodeljuje ozbiljna finansijska sredstva jednom mediju i koji se javni interes time zadovoljava”, kaže Dobrašinović.

Veoma sličnu javnu nabavku je početkom septembra raspisala i centralna niška Opština Medijana, gde su pravo učešća imali sve "dnevne štampane lokalne novine". 

Tako je definisano jer smo prethodno imali javnu nabavku za televizije - kažu u ovoj Opštini.

Ipak, službenici koji su sprovodili tender nisu znali  odgovore zbog čega je postavljen uslov koji može da ispuni samo jedan medij. Ugovor je sa Narodnim novinama potpisan 23. septembra.

Podjednako je vredan pažnje tender iz Zrenjanina, gde je gradonačelnik kao predmet javne nabavke vredne 2 miliona dinara naveo - Usluga informisanja javnosti u listu "Zrenjanin".

Nakon višegodišnje svojevrsne kampanje Skupština Srbije je 2. avgusta 2014. godine po hitnom postupku, usvojila Zakon o javnom informisanju i medijima. Pored krajnjeg datuma do kada bi svi državni mediji morali da budu privatizovani, kao bitna novina predstavljen je nov koncept finansiranja medija iz javnih budžeta - "na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije", kroz "projektno finansiranje javnog interesa".

To bi, kako je javnosti predstavljeno, trebalo da znači da od 13. avgusta, kada je Zakon stupio na snagu, novac poreskih obveznika medijima više ne sme da se daje kao subvencija, kroz razne skrivene ugovore ili tendere, već isključivo na konkursima koje će sprovoditi posebno formirana komisija sastavljena od "nezavisnih stručnjaka za medije".

Međutim, već pri prvom pokušaju da se spreči kršenje tek usvojenog Zakona o informisanju kroz nastavak dosadašnje prakse, novinarska udruženja su se suočila sa činjenicom da zabrana u stvari nije dovoljno jasna.

Sporno je upravo od kada nove zakonske odredbe stupaju na snagu.

Po jednom tumačenju obaveza primene projektnog finansiranja stupa na snagu tek 1. jula 2015. godine, datuma koji je propisan kao krajnji rok do kada bi trebalo da se privatizuju svi državni mediji.

Međutim, po mišljenju Slobodana Kremenjaka, advokata i stručnjaka za medijsko pravo, ta obaveza je otpočela istovremeno sa Zakonom. To bi, smatra Kremenjak, značilo da su svi koji su nakon 13. septembra 2014. raspisali javnu nabavku za usluge javnog informisanja prekršili zakon.

“Mislim da ima osnova da kažemo da su oni nezakonito delili sredstva, jer su ih delili na način koji je zabranjen Zakonom o javnom informisanju i medijima”, kaže Kremenjak.

Kao jedini izuzetak Kremenjak navodi državne medije čije finansiranje iz javnih budžeta je zakonom dozvoljeno do njihove privatizacije, a najkasnije do 1. jula 2015. godine.

 

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Besplatna pravna pomoć  koji podržava organizacija Civil Rights Defenders.

 


Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten